Blagosvesti je praznik koji pravoslavna crkva proslavlja 7. aprila (25. marta). Spada u Bogorodičine praznike. To je dan kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa.
Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelj), isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo,javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima:
„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!(Lk 1, 28). Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav:Ne boj se, Marija,jer si našla blagodat u Boga!I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja (Lk, st. 30-33)“.
Na Marijino pitanje:
„Kako će to biti kad ja ne znam za muža? (Lk, st. 34), arhanđeo Gavrilo odgovara: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji (st. 35). Prečista Djeva pokorno odgovara:Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj (Lk, st. 38)“.
Sveti Oci iz starih vremena ostavili su nam nekoliko predanja vezanih za ovaj razgovor kojim je otpočela istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari. Između ostalog, oni vele da se Božji arhanđeo Gavrilo pojavio pred Prečistom Djevom baš u trenutku kada je čitala poznato mesto iz Knjige proroka Isaije:
Gle, devojka će začeti i rodiće sina (Is. 7, 14).“
VEROVANJA
Veruje se da od Blagovesti dobro je započeti neki veliki posao ili neke životne odluke. Verovalo se da na ovaj dan se završava zima.
U narodu je običaj bio da se rano ustaje, a devojke dan su započinjale pesmom. Deca su trčala oko kuće i štapovima udarali o metalne predmete kako bi zmije i gmizavce oterali od kuće jer se verovalo da na taj dan izlaze iz svoga skloništa.
Blagovesti su najviše slavile žene jer se verovalo da one koje se budu molile taj dan Bogorodici za porod, da će im želja biti i ispunjena.
Na ovaj dan treba kalemiti voće, pa ga voćari smatraju srećnim danom.
