Sveti mučenik Teodor je hrišćanski svetitelj. Postrado je za hrišćanstvo u Pergi Pamfilijskoj za vreme vladavine cara Antonina. Teodor je bio mlad i krasan licem. Kada ga namesnik te oblasti izabrao sa drugim mladićima, koji su se imali poslati na službu u dvor carski, Teodor se usprotivio i izjavio, da je on hrišćanin. Zbog toga je mučen raznim mukama, pa onda bačen na oganj. Hrišćani veruju da je tada iz zemlje provrela voda i pogasila oganj. Namesnik je to pripisivao nekim mađijama Teodorovim. A ovaj mučenik mu je rekao:
„Ovo nije delo moje sile nego Hrista Boga moga; a ako hoćeš da poznaš silu tvojih bogova, naloži drugi oganj i baci jednog od tvojih vojnika, pa ćeš nadam se poznati silu njihovu i svemoć Boga moga„.
Namesnik je zaista hteo da baci jednog od vojnika, međutim oni su ga u strahu molili da baci žreca Dioskora umesto njih, a žrec ga je molio da baci samoga idola Zevsa i ostale idole, pa ako su bogovi, oni će se lako spasti. A to je Dioskor rekao jer je već poverovao u Hrista pošto je vido čudo sa Teodorom. Saznavši za ovo namesnik je osudio Dioskora na smrt i spalio. Takođe je osudio na smrt Teodora i dva vojnika, Sokrata i Dionisija, i još Filipu majku Teodorovu. Teodora su raspeli na krst, na kome je tek treći dan izdahnuo. Sokrat i Dionisije su kopljem probodeni, a Filipa mačem posečena.
