Vavilonsko carstvo razvilo se u Mesopotamiji, na prostoru između reka Tigra i Eufrata, a svoj najveći uspon doživelo je tokom 18. veka pre nove ere za vreme kralja Hamurabija.
Hamurabi je vladao približno od 1792. do 1750. godine p.n.e. i ostao je poznat po jednom od najstarijih sačuvanih zakonskih sistema — Hamurabijevom zakoniku. Zakonik je sadržao gotovo 300 odredbi koje su uređivale pitanja trgovine, porodice, imovine i kazni. Iako je bio zasnovan na principu stroge pravde, predstavlja važan istorijski dokaz razvoja pravnog sistema.
Vavilon je kasnije ponovo postao velika sila za vreme kralja Nabukodonosora II (605–562. p.n.e.). Tada su izgrađeni veliki hramovi, gradske zidine i poznata Ištarina kapija. Tradicija govori i o „Visećim vrtovima Vavilona“, jednom od sedam čuda starog sveta, iako njihovo postojanje još nije potpuno potvrđeno.
Vavilonska civilizacija dala je veliki doprinos matematici i astronomiji. Vavilonci su koristili šezdesetični sistem računanja, zbog čega i danas imamo 60 minuta u satu i 360 stepeni u krugu.
