Česnica se mesi na Božić, rano ujutru, u tišini i sabranosti. Domaćica ili domaćin, zavisno od kraja, uzimaju čisto brašno, vodu i so – bez kvasca ili sa vrlo malo kvasca, kako bi hleb bio „lak i miran“. U mnogim krajevima voda se donosi sa izvora pre izlaska sunca, takozvana nenačinjena voda, jer se verovalo da ima posebnu moć da „poveže kuću“.
U testo se stavljaju simbolični predmeti:
- novčić – za napredak i imetak
- zrno pšenice, kukuruza ili pasulja – za rod i plodnost
- parče drenovine – za zdravlje i dug vek
- krstić od testa – za Božji blagoslov
Okrugao oblik česnice tumači se kao slika sunca i godišnjeg kruga, dok se krst na kori vezuje za hrišćanski smisao praznika. Hleb se ne seče nožem, jer se smatralo da se time „seče sreća“.
Lomljenje česnice
Česnicu lomi domaćin, najčešće pošto je tri puta okrene u smeru kretanja sunca. Ukućani stoje oko stola i svaki dobija svoj deo. Ko pronađe novčić, prema narodnom verovanju, imaće sreću cele godine, ali se isticalo da sreća ne znači samo novac, već i zdravlje, mir i napredak doma.
Mrvice česnice se ne bacaju. Daju se stoci, živini ili se zakopavaju pod voćku „da rodi“. U nekim krajevima deo česnice se čuva uz ikonu ili u ambaru, kao zaštita kuće.
Česnica po krajevima Srbije
Šumadija i centralna Srbija
U Šumadiji je česnica često tvrđa, ponekad bez kvasca, slična pogači. U testo se, osim novčića, stavlja i dren, a verovalo se da će onaj ko ga dobije biti „tvrd na bolesti“. Česnica se lomi pre božićnog ručka, a domaćin naglas izgovara blagoslov kući.
Vojvodina
U Vojvodini se česnica često pravi bogatija, sa jajima, mlekom ili mašću. U nekim selima naziva se i božićni kolač, i peče se u velikim plehovima. Posebna pažnja poklanja se ukrašavanju testa – ptice, klasovi, pletenice – kao prizivanje roda i blagostanja.
Istočna Srbija
U Timočkoj krajini i Homolju česnica je neretko posna, ali se u nju stavlja više zrna raznih žitarica. Verovalo se da svaka žitarica donosi rod na polju. U nekim mestima česnica se lomi tek nakon povratka iz crkve.
Zapadna Srbija
U zapadnoj Srbiji česnica se često mesi od kukuruznog ili mešanog brašna. Lomljenje prati kratka molitva ili zdravica, a onaj ko dobije novčić smatra se „srećnikom kuće“, ali i onim koji ima obavezu da sledeće godine pomogne domaćinu u važnim poslovima.
Kosovo i Metohija
Na Kosovu i Metohiji česnica ima izraženu obrednu ulogu. Pored novčića, u testo se stavlja i parče voska od sveće, a deo česnice se ostavlja „za kuću“, kao zavet. Lomljenje se obavlja uz molitvu, često u potpunoj tišini.
Smisao česnice u narodnoj kulturi
Česnica je, u etnografskom smislu, mesto susreta paganskog i hrišćanskog, zemlje i neba, rada i molitve. U njoj su sabrani želja za rodom, strah od oskudice i nada u Božju zaštitu. Zato je česnica uvek lomljena zajedno – jer se verovalo da se sreća ne prima pojedinačno, već kao sudbina cele kuće.
Foto: Ilustracija/ pixabay
