1. strofa
Uvek sam brojala do deset,
da ne kažem šta mislim naglas.
Gutala reči da te ne zabole,
a ti si gazio svaki moj glas.
Bila sam „razumna“, „zrela“,
uvek ta što spušta ton.
A ti si navik’o da ti ćutim,
da budem mir kad praviš lom.
Pre-refren
E pa neću više tako,
neću da budem tvoja tiha strana.
Refren
Neću da budem fina,
neću da budem tiha.
Neću da ćutim kad me gaziš,
nisam ti ja navika stara i tiha.
Neću da budem dobra,
dok ti igraš bez pravila.
Ako ti smeta jaka žena —
nađi slabiju, nisam ta.
2. strofa
Nisam rođena da klimam glavom,
da se slažem kad nisam u pravu.
Ako boli — nek boli glasno,
bar znam da nisam ostala na dnu.
Kažeš „previše si svoja“,
kažeš „teška si za kraj“.
Nisam teška — samo nisam
ona što se smanji da bi ti bio veći, znaj.
Refren
Neću da budem fina,
neću da budem tiha.
Neću da ćutim kad me gaziš,
nisam ti ja navika stara i tiha.
Neću da budem dobra,
dok ti igraš bez pravila.
Ako ti smeta jaka žena —
nađi slabiju, nisam ta.
Most (udarno, kratko)
Ne spuštam ton,
ne sklanjam se.
Ako ti smeta moj stav —
skloni se ti.
Final
Neću da budem fina.
Navikni se —
ili idi.
