1. strofa
Stojim ispred vrata, tišina u stanu,
na stolu dve čaše, al’ nema plana.
Reči smo potrošili pre nekoliko meseci,
sad samo zidovi znaju šta ne smeš da mi kažeš.
U ogledalu ne tražim odgovor,
sve sam već videla ranije.
Ti si mislio da ću zauvek čekati,
ja sam već spakovala kajanje.
Refren
Lift ne ide nazad,
kad krene — ide dole.
Neke ljubavi ne traju,
nego samo prestanu da bole.
Lift ne ide nazad,
nema dugmeta za pre.
Ti si birao tišinu,
ja sam birala sebe.
2. strofa
Hodnik miriše na kraj,
na stvari koje se ne vraćaju.
Telefon ćuti — ponos ti radi,
a poruke kasne kad ništa ne znače.
Nismo pukli u jednoj noći,
pucali smo polako, na rate.
Ti si voleo sigurnu verziju mene,
ja sam odlučila da budem jače.
Refren
Lift ne ide nazad,
kad krene — ide dole.
Neke ljubavi ne traju,
nego samo prestanu da bole.
Lift ne ide nazad,
nema dugmeta za pre.
Ti si birao tišinu,
ja sam birala sebe.
Most (kratko, hladno)
Ako me sretneš negde,
nemoj da pitaš „zašto“.
Nisam nestala naglo —
samo sam prestala da ostajem.
Final
Vrata se zatvaraju tiho,
grad me guta bez pitanja.
Lift ne ide nazad —
a ni ja.
