Godine 1140. Kralj Konrad III od Nemačke stigao je do dvorca Weinsberga kojim je vladao Vojvoda Welf VI. Kako Vojvoda nije hteo da klekne pred kraljem, već da se upusti u nemoguću borbu, istu je i izgubio. Kralj rešen da pokaže kako svi moraju da kleknu pred njega rešio je da poubija sve muškarce i da dvorac zapali.
Nekoliko muškaraca je zamolilo kralja Konrada III da makar pusti njihove žene jer one ne donose odluke. Kralj odluči da pusti žene i da pokaže kako je i milostiv, pa je otišao je i korak dalje, rekao je ženama da mogu da ponesu sve što im je dragoceno ali samo ono što mogu da ponesu na svojim leđima jer neće da žive u siromaštvu.
Dao im je rok da napuste dvorac a kada je rok došao kralj je bio i više nego iznenađen. Žene su na svojim leđima nosile svoje muževe, sinove, braću… Kralj shvativši da je nadmudren nasmejao se i rekao: „Kralj uvek treba da se drži svojih reči.“
Bez da se žene muče rekao je da svi mogu da napuste dvorac i da će svi biti pošteđeni kao i sam dvorac kojeg neće zapaliti.