Hronoligija protesta u Srbiji 2024 – 2025.

Hronoligija protesta u Srbiji 2024 – 2025.

Dana 1. novembra 2024. u 11.52 časova nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu se urušila i usmrtila 16 osoba. Ova hronologija prati studentske i građanske proteste u Srbiji nakon pada nadstrešnice.

2024.

Novembar 2024.

5. novembar

Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Goran Vesić podneo je ostavku na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istog dana u Novom Sadu održan je protest povodom pada nadstrešnice Železničke stanice, kada je na licu mesta poginulo 14 osoba. Na početku skupa je ispred Železničke stanice održan minut ćutanja za sve stradale.

Zatražene su ostavke premijera Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, kao i da svi odgovorni za nesreću budu kažnjeni. Potom su učesnici skupa krenuli u šetnju i stigli do Gradske kuće koju su zasuli crvenom farbom i ispustili ispred ulaza cisternu za otpadnu vodu. Sami učesnici ovog događaja su tom prilikom izjavili da time žele da ispuste fekalije na gradsku vlast. O tome su i opozicioni novinari sa lica mesta izveštavali, a što su i same vlasti kasnije tvrdile da je ispuštena fekalna kanalizacija. Dok je čovek koji je ispustio cisternu na saslušanju kasnije tvrdio da je voda iz zrenjaninskog vodovoda. Pojavile su se maskirane osobe koje su pokušale da uđu u Gradsku kuću. Probijali su i oštetili vrata i svuda po zidovima Gradske kuće ostavljali tragove krvave šake. Takođe su bačene zapaljive baklje koje su izazvale manji požar unutar Gradske kuće. Počinioci nisu uhapšeni , a neki su sumnjali da iza maski stoje pripadnici SNS-a kako bi demonstrante prikazale u negativnom kontekstu.

8. novembar
   Organizovana je blokada saobraćaja na Varadinskom mostu u Novom Sadu. Aktivisti su pozvali okupljene na protest u Beogradu u ponedeljak, 11. novembra.
9. novembar
   Parlamentarna opozicija organizovala je protest ispred zgrade Vlade Srbije. Posle obraćanja govornika, okupljeni su krenuli u kratku protestnu šetnju do zgrade Predsedništva, gde su ponovljeni zahtevi za ostavkom premijera Miloša Vučevića. Predstavnici opozicije su najavili da će zahteve predati i Skupštini.
10. novembar
    Na poziv opozicije, građani Novog Sada su u 11.52 časova stajali 14 minuta u tišini na mestima na kojima su se zatekli u znak solidarnosti sa porodicama stradalih.
11. novembar
    Jedna od troje pacijenata teško povređenih usled obrušavanja nadstrešnice preminula je u Kliničkom centru Vojvodine.
12. novembar
    Po nalogu VJT u Novom Sadu uhapšeno 11, a kasnije tokom dana još 1 osoba, zbog tragedije povodom obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Između ostalog, uhapšeni i zadržani su: bivši ministar Goran Vesić, v.d direktor Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastruktura železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Anita Dimoski.

Početak studentskih blokada

Studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) okupili su se 22. novembra u neposrednoj blizini fakulteta kako bi odali počast poginulima u Novom Sadu. Kako je skup bio prijavljen nadležnim organima, policija je isti morala da obezbeđuje, međutim policija nije bila prisutna, a okupljene studente je napala grupa ljudi, među kojima su bili i visoki funkcioneri vladajuće partije. Studenti FDU su 25. novembra na plenumu izglasali blokadu fakulteta, zahtevajući da MUP podnese krivične prijave tužilaštvu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore. Blokadu je kasnije podržalo i nastavno-umetničko-naučno veće fakulteta.

Decembar 2024.

2. decembar
   Studenti su blokirali Arhitektonski, Filološki, Filozofski i Hemijski fakultet u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, kao i zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu.
3. decembar
   Studenti Fizičkog, Matematičkog, Fakulteta za fizičku hemiju, kao i Fakulteta političkih nauka u Beogradu su takođe izglasali blokade svojih fakulteta.
4. decembar
   Studentskim blokadama su se pridružili Biološki fakultet i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, kao i Akademija umetnosti u Novom Sadu.
5. decembar
   Studenti su na plenumima svojih fakulteta izglasali blokadu Geografskog i Mašinskog fakulteta u Beogradu, a studenti Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu (FILUM) izglasali su blokadu koja je stupila na snagu sledećeg dana.
6. decembar
   Blokadama su se priključili Ekonomski, Fakultet organizacionih nauka (FON), Građevinski, Tehnološko-metalurški (TMF), Fakultet likovnih umetnosti, kao i Elektrotehnički fakultet (ETF) u Beogradu, čiji je početak blokade 6. decembra izglasan od strane studenata ETF-a na plenumu održanom dva dana ranije. Istog dana blokadama su se pridružili i Prirodno-matematički (PMF) i Pravni fakultet u Novom Sadu, kao i Filozofski fakultet u Nišu.
7. decembar
   Ulazak u blokadu su izglasali i studenti Pravnog, Šumarskog, Poljoprivrednog, Saobraćajnog, Rudarsko-geološkog i Fakulteta bezbednosti, a u blokadu su istog dana ušli i studenti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koji su ulazak u blokadu izglasali dan ranije. Istog dana, u blokadu su ušli i studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kao i Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Tog dana je na plenumu Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu izglasana blokada, koja je stupila na snagu sledećeg dana. Na osnovu odluke koju su doneli 9. decembra, studenti Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu su se 11. decembra pridružili studentskim blokadama, čime je blokiran i poslednji fakultet Univerziteta umetnosti u Beogradu.
8. decembar
   Blokade su počele na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu, Fakultetu umetnosti u Nišu, i Ekonomskom fakultetu u Subotici, čija je blokada izglasana na plenumu dan ranije.

Nastavno-naučno veće Građevinskog fakulteta uz Beogradu je navelo da odgovorno tvrdi da je vanredni profesor metalnih konstrukcija dr Milan Spremić neosnovano pritvoren povodom slučaja obrušavanja nadstrešnice. Nakon pokretanja optužnog predmeta od strane VJT, sa Građevinskog fakulteta u Beogradu u februaru 2025 je izjavljeno da Spremić ne može biti odgovoran jer tokom stručne kontrole Idejnog projekta konstrukcije (za šta je Rešenjem bio zadužen), nije mogao imati saznanja o nameri da se izvode radovi na nadstrešnici, s obzirom na to da u Idejnom projektu konstrukcije, nisu bili predviđeni radovi na postojećoj nosećoj konstrukciji objekta, naročito ne na nadstrešnici.

11. decembar
    U blokadu su ušli i Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), Medicinski fakultet, kao i Fakultet veterinarske medicine u Beogradu koji je ulazak u blokadu izglasao na plenumu dan ranije. Svoje fakultete su 11. decembra blokirali i studenti Tehničkog fakulteta u Boru, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Elektronskog fakulteta u Nišu, kao i Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Kragujevcu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana najavio vanredno obraćanje javnosti iz zgrade Predsedništva, ispred koje su se tokom obraćanja okupili demonstranti i pravili buku. Predsednik je tokom obraćanja izjavio da su svi zahtevi studenata ispunjeni i tom prilikom pokazao nekoliko registratora sa dokumentacijom o rekonstrukciji železničke stanice, koja će biti postavljena na internet stranici Vlade Republike Srbije, kako bi je učinio dostupnom javnosti po zahtevu studenata. Ispunjenje zahteva su u svom saopštenju iste večeri demantovali su studenti FDU.
12. decembar
    Izglasane su blokade na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, Pedagoškom fakultetu u Somboru, ali i na Fakultetu zaštite na radu i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Studenti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu blokirali su 12. decembra svoj fakultet na osnovu odluke koju su doneli na plenumu koji je održan dan ranije, a istog dana je u blokadu stupio i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, čime su blokirani svi državni fakulteti u Novom Sadu. Studenti i građani su u večernjim časovima, neposredno pred početak glavne informativne emisije Dnevnik 2, održali protest ispred zgrade RTS-a, izražavajući nezadovoljstvo o izveštavanju javnog servisa o blokadama i protestima, kao i načinu na koji su preneseni njihovi zahtevi.

Fakultet veterinarske medicine u blokadi, 2024.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je izdalo saopštenje da je povodom slučaja obrušavanja nadstrešnice formiralo optužnicu protiv 12 lica koja smatra odgovornim.

13. decembar
    Na plenumima Mašinskog i Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu studenti su izglasali ulazak u blokade. Istog dana je izglasana blokada i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, čime su zvanično blokirani svi fakulteti Univerziteta u Beogradu.
14. decembar
    U blokade su ušli i studenti Visoke zdravstvene škole u Beogradu, takođe i Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, kao i Ekonomski, Pravni i Medicinski fakultet u Nišu, čime su blokirani svi fakulteti Univerziteta u Nišu.
15. decembar
    Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu ušao je u blokadu na osnovu odluke koju su studenti doneli na plenumu održanom dan ranije. U blokadu su ušli i Tehnički fakultet u Zrenjaninu, Pravni i Ekonomski fakultet u Kragujevcu, čime su blokirani svi državni fakulteti u Kragujevcu.
16. decembar
    Studenti Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini blokirali su fakultet na osnovu odluke koju su doneli na plenumu održanom dva dana ranije.

Krajem meseca, blokade svojih fakulteta izglasali su i studenti Pedagoškog fakulteta u Užicu i Pedagoškog fakulteta u Vranju.

Studenti u blokadi su svoje zahteve konkretizovali krajem decembra.

21. decembar
    Vučić je u intervjuu izjavio da „Da izađem da ih vređam, da izađem da se tučem, da izvedem Kobre da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest-sedam sekundi, niko me nije palo na pamet“Ujedno je rekao da su studenti izmanipulisani od strane profesora. Ova izjava je naišla na široka ismevanja i izazvala je stvaranje mimova kod studenata, ismevajući Vučića i njegovu frazu „razbacati“, budući da „Kobre” nisu zadužene za rasterivanje mase.

Prvi veliki protest na Slaviji u Beogradu

Slogani sa protesta, Slavija, 22. decembar 2024.
Kao odgovor na napade huligana koji su napadali i vređali demonstrante na blokadama saobraćajnica, studenti, poljoprivrednici i građani organizovali su 22. decembra protest na Trgu Slavija u Beogradu. Nevladina organizacija Arhiv javnih skupova je da je skupu prisustvovalo između 100.000 i 102.000 ljudi, što predstavlja najveći protest u Beogradu i Srbiji po prisustvu u do tada, dok je MUP procenio da je prisustvovalo 28.000-29.000 ljudi . Takođe, protestovalo se i u Nišu i Kragujevcu.

25. decembar
    Studenti su doneli 1.000 pisama u kancelariju Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac u kojima su je pozivali da ispuni studentske zahteve i da „počne da radi svoj posao“. Istog dana, radnici Bezbednosno-informativne agencije nezvanično su posetili majku jednog od studenata u blokadi, na njenom radnom mestu. Ona je ovaj potez protumačila kao „pretnju i pritisak”. Drugi organizatori su dobijali telefonske pozive da dođu u kancelarije agencije „na prijateljski razgovor”, ali zvanični pozivi nisu uručeni. U večernjim satima je ispred Gradske kuće u Užicu protestovalo preko 2.000 ljudi. Lokalna vlast ugasila je uličnu rasvetu ispred zgrade, ali su demonstranti doneli prenosni agregat.
26. decembar
    Demonstranti su blokirali put u Ivanjici. Incident se dogodio kada je vozač svojim automobilom u punoj brzini prošao kroz okupljenu gomilu. Kada se njegovo vozilo zaustavilo, okupljeni demonstranti su ga napali, međutim, odmah ga je zaštitila policija koja je stajala u blizini i dozvolila mu da napusti područje bez pravnih posledica. Istog dana, 200 zaposlenih u RTS-u potpisalo je peticiju podrške protestima.
27. decembar
    Vlast je javno optužila osam hrvatskih studenata Fakulteta elektrotehnike i računarstva Sveučilišta u Zagrebu, koji su bili u poseti kolegama studentima u Beogradu, da su došli da podrže proteste i operišu u ime hrvatske obaveštajne agencije SOA. Imena hrvatskih studenata objavljena su bez njihove saglasnosti u provladinim medijima, a po izlasku iz Srbije od strane srpske granične policije dali su im poklon u vidu alkoholnih pića, uz napomenu da „pozdrave kolege iz SOA”. Hrvatski premijer Andrej Plenković opisao je Vučićevu tvrdnju kao „smešnu”.
28. decembar
    Vučić je objavio postojanje „lojalističke frakcije” u okviru Srpske napredne stranke, čijih je „17.000 članova u tajnosti položilo krvnu zakletvu da nikada neće paktirati sa pristalicama prethodnog režima”, te da su „proruski orijentisani” i „malo suviše ekstremni za [njegov] ukus”. Otkrio je i da je među članovima i njegov brat Andrej Vučić. Ova izjava izazvala je dosta debate: prema nekim analitičarima, ona nije usmerena na demonstrante, već na nevoljnije članove SNS, dok su drugi izrazili sumnju da Vučić može da okupi 17.000 lojalnih aktivista. Grupa građana potpisala je peticiju kojom se traži zvanična policijska istraga o postojanju „lojalista”.

Studenti u blokadi dočekali su Novu godinu u tišini u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U Beogradu su u koloni od Pionirskog parka došli do Studentskog trga gde su od 23.52 časova održali 15 minuta tišine za nastradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Novosadski studenti su po dolasku na Trg slobode, gde su ih dočekali građani, razvili crni flor oko Gradske kuće.

2025.

Januar 2025.

1. januar
   Novosađani su se okupili u 11.52 časova na raskrsnici kod Železničke stanice Novi Sad, kako bi obeležili dva meseca od tragedije i odali poštu žrtvama sa 15 minuta tišine. Studenti Poljoprivrednog fakulteta, srednjoškolci i građani su takođe na 15 minuta blokirali saobraćaj u centru Zemuna.
2. januar
   Dana 2. januara, 15 minuta ćutanja je produženo na 29: dodatnih 12 za ubijene u pucnjavi na Cetinju u Crnoj Gori i dva za žrtve ubijene u Arilju 1. januara.Akcija je ponovljena 3. januara u Novom Sadu na blokadi Varadinskog mosta i u drugim gradovima. Studenti Elektrotehničkog, Arhitektonskog, Mašinskog, Građevinskog i Pravnog fakulteta u Beogradu takođe su narednih dana blokirali ugao Ulice kraljice Marije i Ruzveltove ulice na 29 minuta.
3. januar
   Studenti Pravnog, Elektrotehničkog, Arhitektonskog, Mašinskog, Građevinskog fakulteta u Beogradu, kojima su se pridružili građani, blokirali su od 11.52 do 12.07 časova ugao Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice. Maturanti Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” okupljeni u plenumu najavili su kraj blokade za 9. januar.

Prvih nekoliko dana u 2025. godini su protesti studenata nastavljeni uz učešće poljoprivrednika i prosvetnih radnika. Za vreme božićnih praznika protesti su bili pauzirani.

Širenje protesta po Srbiji

10. januar
    Građani, srednjoškolci i studenti su odali poštu stradalima na više lokacija u Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, Jagodini, Nišu, Zrenjaninu, Čačku, Užicu i drugim gradovima. Studenti Univerziteta umetnosti organizovali su protest pod sloganom „Dođi na Mostar ako imaš petlju”. Posle okupljanja ispred Palate pravde, studenti su blokirali saobraćaj na Mostarskoj petlji i na mostu Gazela u Beogradu. Studenti u blokadi su se ogradili od svih političkih stranaka i organizacija.
11. januar
    Studenti su organizovali skup ispred prostorija Bezbednosno-informativne agencije u Novom Sadu. Istog dana je održan i protest u Kragujevcu.
12. januar
    Održan je protest ispred Ustavnog suda u Beogradu. Slogan protesta je bio „Bitno je da imaš (u)stav!” čime su studenti, kako su naveli, želeli da ukažu koji se sve članovi Ustava krše.
13. januar
    Za vreme petnaestominutne blokade na raskrsnici Ulice kraljice Marije i Ruzveltove ulice, desio se incident kada je automobil pokušao da prođe blokadu preko trotoara. Dodavši naglo gas automobil je udario i podigao jednu studentkinju Pravnog fakulteta na krov. Vozač je nastavio da vozi, noseći devojku na krovu nekoliko desetina metara, nakon čega je ona pala na asfalt i zadobila ozbiljne povrede glave. Vozač je pobegao vozilom sa lica mesta, ali ga je policija ubrzo pronašla i uhapsila. VJT u Beogradu je ovaj slučaj okarakterisalo kao „ubistvo u pokušaju”. Studenti i građani su se isto dana okupili u više gradova širom Srbije zbog ovog incidenta. U Beogradu su studenti u blokadi organizovali protestnu šetnju od Pravnog fakulteta do Republičkog javnog tužilaštva, zahtevajući krivičnu odgovornost za povređivanje koleginice. Okupljeni su skandirali „Nećete nas gaziti!”. U Kraljevu, rodnom mestu povređene studentkinje, demonstranti su se okupili ispred Gradske kuće i prostorija SNS. U Kragujevcu su studenti Univerziteta u Kragujevcu protestovali ispred Skupštine grada. Protesti su održani i u Novom Sadu, Nišu, Prokuplju, Vršcu, Subotici, Valjevu, Užicu, Rumi, Kruševcu i Zrenjaninu. Nekoliko pozorišta je otkazalo predstave za taj dan.
14. januar
    Studenti, srednjoškolci i građani su se okupili ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu, zahtevajući objektivno izveštavanje o studentskim protestima i blokadama fakulteta. Naziv protesta, „Naše pravo da znamo sve”, aluzija je na slogan RTS „Vaše pravo da znate sve”. Protest je počeo odavanjem pošte stradalima u Novom Sadu. Studenti su simbolično doneli veliku maketu sendviča na poklon direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću.
15. januar
    Dan pred početak drugog polugodišta u osnovnim i srednjim školama, održan je protest podrške prosvetnim radnicima pod nazivom „Školski čas u zadnji čas”. U Beogradu su đaci i studenti, zajedno sa prosvetnim radnicima, protestovali ispred zgrade Ministarstva prosvete. Protesti su održani i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Valjevu, Užicu, Šapcu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Ćićevcu i drugim mestima.
16. januar
    U mnogim srednjim, ali i osnovnim školama širom Srbije, bez obzira na odluku glavnih Sindikata zaposlenih u prosveti koji su izglasali nastavak školske godine i obustavu nastavničkog štrajka, nastava nije održavana, nakon otpočinjanja drugog polugodišta. Pojedine škole su nastavile štrajk. Naime veliki broj nastavnika, posebno u Beogradu i Novom Sadu, bio je nezadovoljan odlukom Sindikata prosvetara za nastavak drugog polugodišta jer su smatrali da su glavni rukovodioci sindikata to odlučili bez većinske saglasnosti nastavnika, te mnoge škole nisu ispoštovale odluku. Jedan deo škola uopšte nije radio i nastavnici nisu držali nastavu, drugi deo škola je radio u zakonskom štrajku, koji podrazumeva časove od 30 minuta, treći deo je škola potpuno normalno radio, dok u pojedinim školama jedan deo nastavnika jedan deo nastavnika je obustavio nastavu, dok je drugi deo radio . Ministarstvo prosvete prioritetno je želelo je da uvede stanje u školama u normalno, te je slalo prosvetne inspekcije u škole kako bi utvrdili činjenično stanje i napravile inspekcijski nadzor. U mnogim školama inspekcije su naišle na otpor okupljenih nastavnika, roditelja, sadašnjih i bivših đaka, ali i drugih građana, te nisu bili u mogućnosti da izvrše inspekcijski nadzor.Ovakvo stanje, u različitom intenzitetu od škole do škole, trajalo je do kraja aprila 2025.

Ministarstvo prosvete pozvalo je škole da umanje obračune plate onim prosvetnim radnicima koji su štrajkovali van zakonskih okvira.

Beograd, 24. januar 2025.
Krajem januara meseca studenti u blokadi su pozvali na jednodnevni generalni štrajk 24. januara uz parolu „Sve mora da stane” kao i „Srbija mora da stane”.Međutim, osim ustanova kulture, pojedinih nastavnika u prosveti i manjeg broja objekata iz oblasti ugostiteljskih i uslužnih delatnosti, nije bilo drugog značajnijeg odziva na ovaj poziv.Pozivi za generalni štrajk su ponavljani i u narednom periodu. Od većeg značaja je bio jedino štrajk advokata koji su obustavili svoj rad na 30 dana, početkom februara 2025.

Tokom protestne šetnje na Novom Beogradu jedno vozilo kojem su redari protesta dali jasan znak da sačeka dok se ulicom kreću demonstranti, dodalo je naglo gas pokušavajući da prođe kroz masu. Tom prilikom je studentkinja iz redarske službe koja se nalazila ispred automobila oborena, povredivši glavu o ivičnjak. Nakon toga, demonstranti su opkolili vozilo i demolirali ga. Policija u civilu, koja je bila u blizini uhapsila je mladu devojku koja je upravljala vozilom.VJT u Beogradu je i ovo delo, kao i ono u Ruzveltovoj ulici od 16. januara, okarakterisalo kao „ubistvo u pokušaju”. Viši sud u Beogradu u maju je odbacio ovakav optužni predlog, te je tužilaštvo preinačilo optužnicu u „teško delo protiv opšte sigurnosti”.

U Jagodini je istog dana u 11.52 časova održano 15 minuta tišine za nastradale u tragediji u Novom Sadu. Nekoliko sati kasnije je na istom mestu održan miting Srpske napredne stranke (SNS). U gradskoj opštini Voždovac u Beogradu, meštani su pokušali da fizički zaustave autobus koji je vozio pristalice SNS za Jagodinu.Pristalice SNS su u Jagodinu došle organizovanim autobusima iz cele države. Pored predsednika države Aleksandra Vučića, na mitingu su bili i ministri u Vladi i stranački funkcioneri. Predsednik Vučić je izjavio da želi mir i stabilnost, da „deca treba da idu u škole”, te da „neće sankcionisati Rusiju, niti bilo koji drugi prijateljski narod”. Najavio je i formiranje novog političkog Pokreta za narod i državu.

Blokada Autokomande

Dva incidenta gaženja studentkinja od 16. i 24. januara doveli su do široke osude u društvu i do omasovljenja studentskog pokreta. Studenti u blokadi su 24. januara pozvali na protest 27. januara „Pod našom (Auto)komandom”, koji obuhvata dvadesetčetvoročasovnu blokadu raskrsnice i kružnog toka kod Autokomande u Beogradu.

25. januar
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zatražio je od policije da obezbeđuju blokade i skupove, iako su, kako je naveo, nezakoniti jer nisu prijavljeni, kako im nijedan automobil ne bi mogao prići.

U prepodnevnim satima 25. januara, preko 650 motociklista ​​iz različitih bajkerskih klubova okupilo se u Beogradu, gde su uručili donacije studentima koji su blokirali Fakultet dramskih umetnosti, a zatim krenuli u centar grada, u znak podrške studentkinji koja je bila pregažena. Njihov protest počeo je sa 15 minuta ćutanja, odajući počast žrtvama urušavanja nadstrešnice.Poljoprivrednici iz gradova i sela oko Novog Sada formirali su kolone i sa svojim traktorima krenuli ka gradu. Njihov proklamovani cilj je bio da parkiraju traktore ispred studenata koji protestuju i tako ih zaštite od mogućih napada. U blizini Rumenke, poljoprivrednike je blokirala jedinica Žandarmerije, opremljena sredstvima za borbu protiv nereda, i zabranila im je dalje kretanje. Poljoprivrednicima su u pomoć pritekli studenti iz Novog Sada i jedinica se na kraju povukla. Do kampusa u Novom Sadu stiglo je oko 30 traktora.Protestovali su i građani Mladenovca,Pirota, Prijepolja,Smedereva, Svrljiga,Vršcai Zrenjanina

26. januar
    Poljoprivrednici iz Banatskog Novog Sela sa svojim traktorima krenuli su ka Beogradu. Njihov cilj je bio da dovezu hranu studentima koji blokiraju beogradski Poljoprivredni fakultet i da ispred fakulteta ostave najmanje 10 traktora kao štit od mogućih napada.Poljoprivrednici su u poslepodnevnim časovima stigli do fakulteta.

Bajkeri su organizovali protest u Kragujevcu, odajući pomen žrtvama sa 15 minuta ćutanja.Građani su protestovali i u Nišu,Subotici,Varvarinui Zaječaru.

27. januar
    Ujutro 27. januara, studenti, bajkeri, građani i poljoprivrednici na traktorima blokirali su raskrsnicu Autokomande u centru Beograda. Blokada je počela sa tradicionalnih 15 minuta ćutanja i trajala je 24 časa. Desetine hiljada građana prisustvovalo je blokadi; učenici su igrali odbojku i društvene igre, pravili roštilj. Saobraćajna policija je tokom blokade obezbeđivala sve prilaze Autokomandi.Sutradan su studenti počistili raskrsnicu za sobom, čime je protest na Autokomandi završen.Istovremeno, građani su protestovali u Prokuplju i Kuršumliji.

Tokom noći uoči 28. januara, u Novom Sadu je grupa studenata lepila plakate i nalepnice u cilju reklamiranja sledećeg velikog protesta. Nalepnice su lepljene u blizini jednog SNS stranačkog odbora, nakon čega su pristalice vladajuće Srpske napredne stranke izašle iz odbora i napale sa metalnim šipkama i palicama studente, jurili ih ulicama i naneli teške telesne povrede jednoj studentkinji koja je odmah odvedena u bolnicu.

Ostavka premijera Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Đurića

Predsednik SNS Miloš Vučević podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade zbog incidenta od prethodne noći. Ostavku je podneo i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić. Novi protesti održani su u Novom Sadu, Nišu i Beogradu povodom incidenta. Iako je Vučević podneo ostavku u javnosti 28. januara, prema članu 20 Zakona o Vladi, ostavka stupa na snagu kada bude „primljena k znanju” od strane Narodne skupštine.Na prvoj narednoj sednici Skupštine 4. marta, usvojena je ostavka Predsednika vlade, te je od tada vlada ušla u tehnički mandat do izbora nove.

29. januar
    Građevinski inženjeri su organizovali protest 29. januara, podržavajući studente i tražeći od Ministarstva građevinarstva da izmeni Zakon o planiranju i izgradnji i imenuje stručnjake na ključna mesta u nadležnim institucijama.

Februar 2025.

1. februar

Protestni skup u Novom Sadu, 1. februar 2025.
Pod sloganom „Ćutanja je dosta! 1. 2. na sva 3 mosta”, održan je veliki protestni skup u Novom Sadu na poziv studenata. Tokom protesta blokirana su sva 3 mosta na 3 sata u Novom Sadu, a Most slobode na 27 časova. Na skupu su govorili glumci, novinari i poznati voditelji.
Grupa studenata koja je krenula pešice iz Beograda bila je pozdravljana od strane meštana naselja kroz koja su prolazili, a na kraju su svečano dočekani i u samom Novom Sadu. Ovakvo pešačenje u narednom periodu postalo je sastavni deo svih većih protesta koje su održavali studenti u drugim gradovima Srbije.

Sretnimo se na Sretenje

Povodom Dana državnosti Srbije, održan je studentski protest u Kragujevcu. Skup pod nazivom Sretnimo se na Sretenje, sa simbolikom Sretenjskog ustava, trajao je 15 sati. Za vreme protesta, Lepenički bulevar u Kragujevcu je bio blokiran. Mnogi studenti su išli peške, a neki su prešli i do 150 kilometara da bi prisustvovali. Veliki broj vozila je takođe pristigao u grad, a prisustvovalo je nekoliko desetina hiljada ljudi.Demonstranti su se okupili i na Trgu Republike u Beogradu u znak podrške skupu u Kragujevcu.Sledećeg dana, oko 300 taksista odvezlo se u Kragujevac da preveze studente kući, gde su srdačno dočekani.Naredni veliki protest studenti su najavili za 1. mart u Nišu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je istog dana održao miting povodom Dana državnosti u Sremskoj Mitrovici, na kom je proteste opisao kao „najprljaviju obojenu revoluciju u istoriji čovečanstva” i tvrdio da su strane sile uložile tri milijarde evra da sruše njegovu vladu.Na skupu je aklamacijom usvojena i „narodna deklaracija o Vojvodini”.Izvršni odbor Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost” saopštio je da su zaposleni u javnom sektoru bili pod pritiskom da prisustvuju provladinom skupu.Na skupu je, prema proceni nevladine organizacije Arhiv javnih skupova, bilo između 21.000 i 23.000 ljudi.

18. februar
    Poljoprivrednici koji su protestovali u Rači, upali su u zgradu lokalne opštine i pretili da je neće napustiti, zahtevajući niže poreze i ostavke lokalnih zvaničnika.Poljoprivrednici su izrazili i podršku studentima u blokadi.
19. februar
    U Kraljevu su opozicioni odbornici na nekoliko sati blokirali rad Skupštine grada, a na gradonačelnika Predraga Terzića bačena su jaja zbog njegovih uvredljivih poruka putem društvenih mreža na račun protestanata. Jedan opozicioni odbornik je priveden, a gradonačelnik je evakuisan uz pomoć policije.
20. februar
    Održan je protest kod Vukovog spomenika u Beogradu, gde je održano 15 minuta ćutanja. Skupu koji su organizovali građani opština Stari grad, Savski venac, Palilula, Zvezdara i Vračar, kao i organizacija „Ustala je Ustanička“, prisustvovalo je blizu 14.000 građana.
21. februar
    Studenti, prosvetni radnici, i građani Prijepolja su održali skup sećanja na 15 izgubljenih života u Novom Sadu. Protestu su prisustvovali studenti Univerziteta u Novom Pazaru, na čiji zahtev je 15 minuta ćutanja produženo do 16 u znak sećanja na Ernada Bakana, studenta iz Novog Pazara koji je 2019. tokom studija u Beogradu nastradao na pešačkom prelazu od automobila. Demonstranti su kaznu izrečenu vozaču ocenili kao blagu. Dodatni protesti održani su tog dana u Čačku, Ivanjici i Ljigu. Tokom dvanaestočasovne blokade u Čačku, plenum studenata i građana glasao je za bojkot RTS-a i najavio da će peške otići na skup u Nišu 1. marta. Studenti tehničkog smera Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, koji su prethodnog dana napustili grad sa ciljem da odu pešice do Vršca, srdačno su dočekani u selima Velike Grede, a kasnije i u Plandištu, gde su i prenoćili.
22. februar
    Žarko Mićin je 24. februara izabran od strane Skupštine grada za novog gradonačelnika Novog Sada, a za njega je glasalo 45 odbornika. Opozicija je bojkotovala sednicu, smatrajući da izbor gradonačelnika iz redova SNS nije po volji građana, te je pozvala građane da se okupe i iskažu nezadovoljstvo povodom izbora novog gradonačelnika. Ispred Skupštine grada nalazila se policija i žandarmerija, što je dovelo do sukoba sa građanima koji su protestovali. Demonstranti su pokušali da uđu u skupštinu i gađali su policiju i zgradu jajima, crvenom bojom, jogurtom, brašnom i toalet papirom, što je izazvalo više policijskih intervencija kako bi ih sprečili da uđu u zgradu. Policija je saopštila da je tokom protesta povređeno pet policajaca i demantovala navode da su opozicioni odbornici bili sprečeni da prisustvuju sednici. Mićin je u svom obraćanju istakao opredeljenje da bude gradonačelnik za sve Novosađane i dao prioritet inspekciji svih zgrada u vlasništvu grada kako bi se sprečile buduće tragedije. Istog dana, SNS je organizovala skup u Srbobranu u lokalnom pozorištu kome je prisustvovao i premijer u ostavci Miloš Vučević. Građani su se okupili ispred mesta i izviždali Vučevića. U selu Cvetke, kod Kraljeva, okupljeni meštani su gađali jajima gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića koji je posetio selo.
23. februar
    Učenici Pete beogradske gimnazije blokirali su svoju školu, protestujući povodom imenovanja nove direktorke škole, zbog, kako navode, njenih veza sa SNS. Učenici su zviždali u pištaljke, vikali i ismevali novu direktorku kada je došla u školu da preuzme dužnost. Snimke su preneli svi mediji, a predsednik Vučić je nakon toga ocenio da je to najjezivije svedočanstvo srpske sadašnjice, te da se on divi direktorki Danki Nešović, koja mora da trpi psihički i fizički teror od strane učenika Pete beogradske gimnazije.

Mart 2025.

Studentski edikt

Štandovi sa hranom za demonstrante na protestu u Nišu
U Nišu je 1. marta održan još jedan veliki protest u organizaciji studenata. Okupilo se desetine hiljada studenata i građana iz cele zemlje, koji su sa 15 minuta ćutanja obeležili četiri meseca od urušavanja nadstrešnice. Pozivajući se na Milanski edikt rimskog cara Konstantina Velikog rođenog u Nišu, studenti su izradili i predstavili „Studentski edikt”, koji sadrži odredbe o slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarnosti i budućnosti. Brojni građani Niša su osim hrane i posluženja nudili i besplatan smeštaj studentima iz drugih delova Srbije, koji su došli u Niš. Jedina opoziciona opština u Srbiji, gradska opština Medijana ponudila je studentima simbolično ključeve opštine Medijana. Ovaj gest su studenti odbili, jer kako su naveli, njihovi zahtevi još nisu ispunjeni. Studenti su na skupu u Nišu pozivali na sledeći veliki skup u Beogradu 15. marta. Nakon protesta, kolone taksista iz raznih gradova Srbije besplatno su vraćale studente svojim kućama.

Građani su protestovali i u Inđiji, gde je muškarac pretio demonstrantima nožem. Istog dana, u večernjim informativnim emisijama, RTS je emitovao vesti o niškom protestu pre nego što je emitovao zvaničnu izjavu predsednika Vučića. Provladini tabloidi su takvo izveštavanje okarakterisali kao „medijski državni udar” i optužili RTS da se ponaša kao da ga „kontrolišu studenti”.

2. mart
   Studenti i srednjoškolci iz Gornjeg Milanovca su blokirali Ibarsku magistralu. Blokada je trajala od 11 do 16 časova. U Beogradu su građani blokirali Plavi most, koji povezuje naselja Konjarnik i Medaković, kako bi izrazili podršku zahtevima studenata.[214] U Krupnju su meštani protestovali zbog dolaska Miloša Vučevića, koji je prisustvovao tribini SNS u tom gradu. Neformalno udruženje prosvetnih radnika „Ujedinjeno obrazovanje Srbije”, koje podržava proteste u Srbiji, najavilo je da će profesori i nastavnici krenuti u „prosvetnu štafetu”, akciju pod nazivom „Korak do slobode” tokom koje će od 3. do 6. marta prepešačiti oko 160 kilometara od Beograda do Čačka, gde će se održati veliki protest prosvetnih radnika.

Istog dana, govoreći na skupu SNS u Boru, predsednik Vučić je kritikovao izveštavanje RTS sa studentskog protesta u Nišu, nazvavši novinara niškog dopisništva „imbecilom”. Vučić se kasnije „izvinio“ što je novinarku RTS-a nazvao „imbecilom“, a RTS je osudio tu izjavu predsednika. Određeni novinari i medijski radnici iz Niša, njih 46, najavili su da odbijaju Vučićevo izvinjenje i poručili da neće pratiti niti izveštavati o njegovim aktivnostima dok se ne uputi primereno izvinjenje.

3. mart
   Sindikat policije „Sloga” je izrazio podršku „Studentskom ediktu” usvojenom 1. marta u Nišu, opisujući ovo kao manifest borbe za institucije koje treba da služe građanima, a ne interesima pojedinaca. Novosadsko strukovno policijsko udruženje „Dr Rudolf Arčibald Rajs” uputilo je otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću u kojem izražava zabrinutost zbog „zabrinjavajuće prakse u kojoj policija, umesto da primenjuje zakon i štiti javni red i mir, postaje žrtva političkih kalkulacija”. Nekoliko zaposlenih u javno-komunalnim preduzećima u Novom Sadu govorilo je medijima o navodnom gubitku posla nakon što su otvoreno podržali proteste.
4. mart
   Na prvoj sednici prolećnog zasedanja Narodne skupštine Srbije, održanoj 4. marta 2025, poslanik opozicije Miroslav Aleksić je izjavio da je tog jutra konstatovana ostavka Vučevića i Vlade Srbije, navodeći da se to radi bez rasprave i glasanja, što povlači da dalje nema ni ministara, niti predloga zakona od strane vlade. Dodao je da zbog toga opozicija traži da se sve tačke dnevnog reda, osim one koje se tiču visokog obrazovanja, povuku. Prema članu 278. skupštinskog poslovnika, ostavka predsednika vlade se na prvoj sledećoj sednici konstatuje bez pretresa i o tome se ne odlučuje, što prema jednom tumačenju znači da je od tada zvanično počeo tehnički mandat Vučevićeve vlade, bez obzira što je to bilo predviđeno u sklopu poslednje tačke dnevnog reda. S obzirom na to da predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nije uvažila ovakvo tumačenje, opozicija je pokušala da prekine sednicu Narodne skupštine bacanjem dimnih bombi, aktiviranjem protivpožarnog aparata i prskanjem biber sprejom.

Događaji pred protest „15. za 15” u Beogradu

6. mart
   Okupljanje u Pionirskom parku u Beogradu, koji se nalazi ispred Predsedništva Srbije, a preko puta Doma Narodne skupštine počelo je 6. marta 2025. godine, kada je grupa koja se nazvala „Studenti koji žele da uče”, odnosno „Studenti 2.0”, postavili šatore i organizovala svoj kamp. Oni su tad izneli svojih pet zahteva, uključujući nastavak nastave na fakultetima i moratorijum na studentske kredite i povećanje broja ispitnih rokova. Njih je narednih dana primio predsednik Vučić, pohvalio je njihove zahteve, ali je rekao da on nije u mogućnosti da ispuni zahteve oko povratka nastave u tom trenutku. Podršku „studentima koji žele da uče” u njihovom kampu dali su i profesori i dekani koji nisu pristalice blokada, ljudi iz sveta politike, posebno članovi Srpske napredne stranke.

U narednim danima, provladini mediji izveštavali su o dolasku novih „studenata koji žele da uče” u Pionirski park. Od strane pristalica protesta, ova grupa u Pionirskom parku je okarakterisana kao grupa koja je organizovana od strane Srpske napredne stranke. Dolazilo je do svakodnevnih provokacija, uvreda, čarki, pretnji učesnicima kampa, ali bez većih sukoba, s obzirom na znatan broj uniformisane policije i policije u civilu koja se nalazila u parku. Nakon par dana od uspostavljanja kampa, oko celog Pionirskog parka je postavljena metalna ograda, radi bezbednosti učesnika kampa, a slobodan ulaz u park dozvoljen je na nekoliko otvorenih ulaza.

9. mart
   Predsednik Vučić je izjavio da očekuje da će opozicione snage na mitingu u Beogradu 15. marta organizovati „veliko nasilje” i da će svi koji budu u tome učestvovali biti uhapšeni. Spekulisalo se i sa opasnošću od napada na državne institucije koje se nalaze u centru grada, iako tačna lokacija održavanja protestnog skupa tada nije bila objavljena.
10. mart
    Jedan od lidera opozicije, narodni poslanik i predsednik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta za list Vreme je naveo da Vučić želi da se izazivaju incidenti, kako bi to iskoristio kao razlog da uvede vanredno stanje u zemlji i time zabrani dalje proteste i okupljanja.

Stotine studenata iz pravca Užica, Čačka, Niša i Subotice krenulo je pešice ka Beogradu, sa namerom da prisustvuju protestu „15. za 15” i podignu svest o svojoj borbi.

Tokom gostovanja predsednika Aleksandra Vučića na Radio-televiziji Srbije (RTS), u okviru kojeg je govorio o najavljenom protestu za 15. mart i mogućnosti izbijanja nereda usled velikog broja ljudi ispred Narodne skupštine, voditeljka je izjavila: „Znači, ne treba računati na dobru volju rulje.” Uprkos naknadnoj dopuni u kojoj je navela da „studenti nisu rulja”, izjava je izazvala negativne reakcije u javnosti i poslužila kao povod za blokadu zgrade RTS-a u Beogradu. Blokadu su organizovali studenti, a trajala je 22 sata, od 10. do 11. marta.

Demonstranti su se okupili i ispred RTV Kragujevac u znak podrške blokadi RTS-a u Beogradu. RTS je naveo da će sutradan emitovati program iz svog drugog studija u Košutnjaku.

11. mart

Veterani JSO u Pionirskom parku
Posebnu pažnju opozicionih medija privukao je dolazak penzionisanih pripadnika nekadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO), Resora državne bezbednosti Srbije, koji su postavili zelene šatore u okviru kampa studenta koji hoće da uče. Izjavili su da se protive blokadama države, te da su tu da daju podršku grupi studenata koji žele da uče kao i da su došli da ih zaštite od provokacija kojima su bili izloženi.

12. mart
    U znak solidarnosti sa zahtevima studenata i njihovim protestima širom Srbije, studenti i srednjoškolci iz Valjeva krenuli su u protestnu šetnju do Beograda ujutru 12. marta da bi se pridružili protestu u Beogradu. Uveče su stigli u Lazarevac, gde su ih dočekali meštani i obezbedili im smeštaj. Studenti koji su iz Kragujevca krenuli peške za Beograd stigli su u Raču 12. marta uveče. Na ulazu su ih dočekali traktoristi, i upriličili im svečani doček uz folklornu priredbu. Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu izglasali su generalni štrajk sa početkom 17. marta.

Emitovani su snimci i svedočanja koja ukazuju da većina „studenata koji žele da uče” u kampu u Pionirskom parku nisu studenti, već plaćeni statisti.

13. mart
    Predsednik Aleksandar Vučić je zatražio od „studenta koji žele da uče” da se zbog njihove bezbednosti privremeno povuku iz Pionirskog parka, što su oni odbili.

Protestovali su i poljoprivrednici u Bogatiću i građani u Smederevu, pozivajući na dolazak u Beograd 15. marta.

Na nekoliko televizija je emitovan tajno snimljeni audio snimak iz prostorija Pokreta slobodnih građana u Novom Sadu, u kom određena grupa članova ove stranke i pokreta „Stav” razmatraju akcije koje planiraju da izvedu na protestu 15. marta. U snimku se pominje nasilni ulazak u Narodnu skupštinu, nasilni ulazak u RTS, prekidanje programa RTS, bacanje molotovljevih koktela, razbijanje ulaza čekićima, kontakti sa drugim nasilnim grupama i Sindikatom vojske. Deo grupe je uhapšen 14. marta u Novom Sadu, dok se drugi deo grupe sa snimka nalazio u inostranstvu.

14. mart
    Veliki broj traktora, uglavnom bez registarskih oznaka, pojavio se oko Pionirskog parka. Deo traktora je uoči protesta bio demoliran, izbušene su im gume, isečen dotok goriva, razbijena stakla.

Portparol Kancelarije UN za ljudska prava Džeremi Lorens pozvao je vlast u Srbiji da dozvoli da se protest održi bez neopravdanog mešanja. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), na čelu sa Laurom Kodrucom Kevesi, saopštilo je da istražuje potencijalnu zloupotrebu IPA fondova EU u vezi sa železničkom stanicom u Novom Sadu.

Narodna skupština je zatvorena do 17. marta iz „bezbednosnih razloga”.

Zbog anonimnih dojavi o postavljenoj bombi na železnici, nijedan voz u celoj državi nije saobraćao od 14.3. do 16.3. protesta, što je u opozicionoj javnosti protumačeno kao pokušaj da se oteža dolazak ljudi na protest u Beograd.

Uveče su studenti koji su pešačili su stigli u Beograd. Građani Beograda priredili su im svečani doček na ulicama u centru grada. Kako je saopštio MUP, dolasku studenata prisustvovalo je 31.000 ljudi.

15. za 15

U Beogradu je ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije i na trgu Slavija, održan protest pod nazivom „15. za 15”. Protest je najveći protest u istoriji Srbije. Zabeleženo je više incidenata, poput tuča i bacanja baklji. Većina građana razišla se do 23 časa.

Protestu je prisustvovalo veliki broj studenata sa svih univerziteta, veterana 63. padobranske brigade i bajkera koji su pomagali studentskom obezbeđenju, i građana koji su došli iz cele zemlje. Studenti, kao organizatori, proglasili su protest završenim nakon obraćanja sa bine na Slaviji. Takođe su tvrdili da su flaše i kamenje bacani na demonstrante iz provladinog kampa „Studenti 2.0” u blizini Skupštine, što je dovelo do kratkotrajnih tenzija između demonstranata i policije, bez eskalacije nasilja.

U 19 časova i 11 minuta, za vreme odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, došlo je do paničnog razilaženja među demonstrantima u Ulici kralja Milana. Određeni opozicioni političari i analitičari su iste večeri nakon protesta tvrdili da se radilo o upotrebi zvučnog topa, što je prihvatio i deo javnosti koji podržava proteste. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je ubrzo negiralo te navode.

Postoji nekoliko procena o broju učesnika protesta: MUP je procenio 107.000, vojna služba 88.000, dok je procena Bezbednosno-informativne agencije bila između procena vojske i policije. Nevladina organizacija Arhiv javnih skupova je procenila da je bilo između 275.000 i 325.000 prisutnih „sa mogućnošću da je broj i veći“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju u večernjim satima izjavio da je na protestu povređeno 56 ljudi, uhapšene 22 osobe, a da niko nije zadobio povrede opasne po život.

16. mart
    Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je formiralo predmet i naložilo Ministarstvu unutrašnjih poslova da utvrdi da li je 15. marta upotrebljeno pirotehničko sredstvo, zvučno oružje ili drugo opasno sredstvo koje je moglo da dovede u opasnost život i telo okupljenih građana. Kontroverze oko ovog slučaja dovele su dve nedelje kasnije do petog zahteva studenata u blokadi.

Mnogi demonstranti su nakon protesta prijavili da su osetili različite tegobe, poput vrtoglavice, aritmije i gubitka sluha. Studenti su naveli da su građani zadobili i ortopedske povrede izazvane stampedom nakon navodne upotrebe zvučnog oružja.

17. mart
    Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održali su skup „Urgentno ispred Urgentnog”. Protestnu šetnju započeli su od Urgentnog centra, a završili je ispred zgrade Ministarstva zdravlja. Studenti su zahtevali od Univerzitetskog kliničkog centra Srbije da objavi tačan broj onih koji su se javili Urgentnom centru posle incidenta 15. marta, s obzirom da je u Urgentnom centru u Beogradu objavljeno da je nakon protesta primljeno ukupno 23 osobe, koje su, „osim povreda, imale uglavnom glavobolju, vrtoglavicu, omaglicu, nesvesticu, povišen pritisak, alkoholizovano stanje”. Univerzitetski klinički centar je oštro osudio protest ispred zdravstvene ustanove, zbog buke koja je stvarana u krugu bolnice. Studenti su naveli da zdravstvena delatnost nije bila blokirana i da pacijenti nisu bili ugroženi, kao i da je protest protekao „u apsolutnom miru i tišini”.

U Obrenovcu nezadovoljni građani okupili su se ispred zgrade opštine nakon što je na društvenim mrežama pušten video snimak na kojem članovi opštinske uprave napuštaju Pionirski park u Beogradu gde su davali podršku „Studentima 2.0”. Demonstranti su gađali jajima ulazna vrata opštine i njene zaposlene. Pomoćnik gradonačelnika Dragan Blažić Vivak pogođen je ispred zgrade sa nekoliko jaja u glavu, a zatim pljuvan, šamaran i ponižavan od strane jednog demonstranta. Nakon incidenta uhapšeno je šest demonstranata.

Zborovi građana

Jedan od neformalnih zborova građana, gradska opština Zvezdara (2025)
Na poziv „studenata u blokadi” došlo je u drugoj polovini marta do formiranja „zborova građana”. Zborovi građana su se formirali uglavnom na osnovu teritorijalne pripadnosti (najčešće po opštinama ili gradskim naseljima). Studenti su uživo i putem društvenih mreža obučavali građane kako da sazivaju, vode, predlažu i glasaju na svojim zborovima.

19. mart
    Prvi zabeležen zbor građana održan na Vračaru u Beogradu.
20. mart
    Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević je ukazala da zborovi građana nemaju nikakav legitimitet, niti da mogu donositi bilo kakve obavezujuće odluke. Konstatovala je da se zborovi građana neretko pretvaraju u otvoreni teror nad institucijama, nasilje, fizičke napade i agresiju nad lokalnim rukovodstvom i zaposlenim službenicima u jedinicama lokalne samouprave.
21. mart
    Zborovi na Zvezdari u Beogradu su pokušali da uđu na sednicu Skupštine gradske opštine Zvezdara, kako bi izvršili pritisak na lokalne organe vlasti.

Zbor građana Pirota je proglasio Aleksandra Vučića personom non grata.

27. mart
    Zbor građana Valjeva izglasao je zabranu ulaska, prolaska i zadržavanja u ovaj grad Željku Mitroviću, vlasniku TV Pinka, i Draganu J. Vučićeviću, glavnom i odgovornom uredniku Informera.

April 2025.

3. april
   Dana 3. aprila, 80 studenata i građana koji podržavaju studente krenulo je biciklima iz Novog Sada do Strazbura kako bi uručilo 4 pisma institucijama Evropske unije i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Putovanje Tura do Strazbura imalo je za cilj podizanje svesti o protestima u Srbiji širom Evropske unije.[286] Tokom putovanja od 1300 kilometara biciklisti su bili dočekivani od strane srpske dijaspore u gradovima u kojima su pravili pauze. Biciklisti su prolazili kroz nekoliko velikih evropskih gradova poput Budimpešte (uz prisustvo gradonačelnika), Bratislave, Beča i Minhena.
4. april
   Studenti biciklisti su stigli u Strazbur, a sledećeg dana predali su svoja pisma upućena Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, Evropskom sudu za ljudska prava kao i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Takođe su imali sastanke sa troje evro parlamentaraca koji su ih sačekali u Strazburu i sa nekoliko zvaničnika Evropske unije.

Dvonedeljna blokada RTS-a i blokada RTV-a

Od 14. aprila studenti u blokadi i njihove pristalice počeli su u akciju blokiranja zgrada Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. Navedeno je da su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a o studentskim protestima. Pojedini studenti su kritikovali RTS da nije izveštavao o biciklističkoj protestnoj vožnji do Strazbura, iako je RTS izveštavao o ovom događaju. Zgrada Radio televizije Vojvodine u Novom Sadu je vandalizovana grafitima i isključen joj je dovod gasa. Od blokade RTV-a se do narednog dana odustalo, te je akcenat cele dalje akcije bio na blokadi oba studija RTS-a u Beogradu, Glavne zgrade i studija u Takovskoj ulici i studija u Košutnjaku[289] Zvanični zahtev koji su studenti istakli je da će blokada trajati sve dok se ne raspiše novi konkurs za članove Regulatornog tela za elektronske medije ( REM) ili dok se ne ugasi Radio televizija Srbije (RTS).

Studenti su tokom trajanja celog perioda blokade, zabranjivali i fizički blokirali zaposlene da uđu u zgradu RTS-a u Takovskoj i u studio na Košutnjaku da obavljaju svoj posao, te je RTS emitovao program sa nepoznate lokacije. RTS je oštro osudio poteze studenata i ukazao na kršenje prava i zakona Republike Srbije kao i na kontradiktornost poteza studenata spram onoga za šta se deklarativno zalažu.

Nepoznata lica, objavila su „poternice” sa fotografijama urednika RTS-a, koje su oblepljene na javnim površinama širom grada. RTS je osudio ovakve akcije i uporedio ih sa najmračnijim periodom 20. veka. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović ocenio je da je ovakva praksa nezakonita i opasna. Novinar Filip Švarm je osudio objavljivanje fotografija i brojeva telefona urednika RTS-a, što je opisao kao targetiranje ljudi po radikalskom metodu. RTS je pozvao na reakciju međunarodnih institucija i podneo je krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv N. N. lica koja se predstavljaju kao studenti u blokadi. Ministri Boris Bratina i Demo Beriša ukazali su da protesti predstavljaju kršenje ljudskih prava. Asocijacija sportskih novinara jugoistočne Evrope (SEESJA) najoštrije je osudila blokadu zgrade RTS-a i onemogućavanje rada sportskim novinarima.

Zbog studentske blokade koja je nastavljena i tokom Vaskršnjih praznika, RTS nije bio u mogućnost da realizuje tradicionalni prenos Vaskršnje liturgije, zbog čega su uputili izvinjenje javnosti. Tokom perioda blokade neki programi nisu bili realizovani, dok su neki realizovani u skraćenom formatu, što je evidentno uticalo na kvalitet programa. Na dan kada se obeležava godišnjica bombardovanja RTS-a tokom Nato agresije 22.aprila 1999. godine i ratnog zločina u kome je poginulo 16 zaposlenih RTS-a, nacionalni emiter po prvi put nije bio u mogućnosti da prenosi pomen u Tašmajdanskom parku, zbog blokade zgrada Javnog servisa. Ni radnicima obezbeđenja, blokaderi od 24. aprila ujutru pa gotovo naredna tri dana, nisu dozvoljavali ulazak u zgradu, čime je sedište RTS-a sa svom specifičnom opremom i dokumentarnom filmskom arhivom od nacionalnog značaja bilo potpuno nezaštićeno.

Dvadeset i osmog aprila 2025. Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije je, raspisao je novi javni konkurs za članove Saveta REM-a. Studentska blokada RTS-a je nakon toga obustavljena.

Kontraverze studentskog zahteva povodom REM-a i RTS-a
Ono što su pojedini analitičari ali i poznavaoci funkcionisanja REM-a izneli je da ne postoji nikakva veza između izbora članova saveta Regulatornog tela za elektronske medije( REM) i rada Radio televizije Srbije. Budući da RTS nema nikakve veze sa izborom članova saveta REM-a. Članovima REM-a je istekao mandat krajem 2024, te izbor novih članova još nije ni bio završen, kada su studenti tražili raspisivanje novog konkursa blokadom RTS-a, pritom ne tražeći ni promenu procedure i načina izbora članova. Dok je tokom samog konkursa koji je nezavršen, veliki broj kandidata odustao. Olivera Zekić, bivša predsednica saveta REM-a, trenutno u funkciji portparola REM-a, izjavila je da je sigurna da 99 odsto studenata ni ne zna šta je REM, te da bi verovatno rekli da je to rok grupa ( R.E.M). U jednom delu javnosti, koji nije naklonjen blokadama nameće se utisak da iza ovako formulisanog zahteva studenata mogu stajati neke interesne grupe.

Maj 2025.

Studenti maratonci u Briselu

12. maja 2025, grupa od 21 trkača (20 studenata i jedna srednjoškolka), nakon 18 dana i pretrčanih oko 1.700 kilometara stigla je u Brisel, krenuvši na ovaj put 25. aprila iz Novog Sada.[313][314] Plan ovog putovanja je bio da se trči štafetno, odnosno da se studenti podele u manje grupe koje će se smenjivati na ovoj turi, te da se stigne u Brisel na zasedanje Evropskog parlamenta gde bi se studenti obratili. Ova akcija je bila nastavak akcije Tura do Strazbura kada su studenti biciklisti predali 4 pisma evropskim institucijama, kako bi skrenuli pažnju na sutuaciju u Srbiji.

Studenti su imali preko 50 sastanaka sa evropskim poslanicima iz 5 političkih grupacija, sa Martom Kos, komesarkom za proširenje Evropske unije, Dejvidom Mekalisterom, predsednikom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i mnogi drugi sastanci kako su mediji izvestili. Sastanci su održani iza zatvorenih vrata.

Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Stiven Nikola Bartulica obratio se lično studentima, koji su prisustvovali sednici evropskog parlamenta porukom da je dobro što se zalažu za evropske vrednosti i da to znači i „priznanje krivice za sve što je Srbija učinila Hrvatskoj“.

Blokade Suda

Zbog novog produženja pritvora, nakon 60 dana od hapšenja novosadske političke ekstremističke grupe sa optužnicom Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu iz člana 320 stav 1 i 2, a u vezi sa članom 33 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Napad na ustavno uređenje, te pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, političke stranke i organizacije kojima uhapšeni pripadaju, studenti i zborovi građana u Novom Sadu pozvali su na blokadu Višeg suda u Novom Sadu 14.maja 2025. Blokada glavnog, službenog i svih sporednih ulaza Višeg suda u Novom Sadu je počela je u četvrtak 15.maja 2025. u ranim jutarnjim časovima, tako da službenici suda nisu mogli da ulaze u Sud. Po najavi studenata i građana, blokada će biti neprekidna dokle god optuženi ne budu pušteni na slobodu.

U znak solidarnosti niški studenti su blokirali zgradu Višeg i Osnovnog suda u Nišu tokom noći, ali je tokom jutra policija prekinula ovu blokadu. Poruka koju su niški studenti poslali povodom svoje akcije putem društvenih mreža je bila „Pravda se ne moli. Pravda se uzima. Juče smo vam u saopštenju uputili poziv. Suđenje počinje SADA, a mi donosimo presudu.“ U Beogradu je ispred Palate pravde organizovan protest u trajanju od 2 sata.

Ministar pravde Nenad Vujić ocenio je blokadu Suda pokušajem da se utiče na sudske postupke, te grubim narušavanje principa vladavine prava i pravne države, i ugrožavanjem prava garantovanim Ustavom. Kao posebno opasnim istakao je navođenje imena postupajućih sudija putem društvenih mreža od strane onih koji pozivaju na blokade. I tražio od nadležnih tužilaštava da hitno reaguju po ovom pitanju. Visoki savet sudstva (BCC) saopštio je da se blokadom zgrada sudova, sudijama i svim zaposlenim onemogućava pravo na rad, a građanima pravo na pristup sudu, dok se istovremeno vrši pritisak na rad suda.

Izvestilac Evropske unije za Srbiju Tonino Picula izjavio je još nekoliko dana pre početka blokade Suda da su pritvoreni pripadnici novosadske ekstremističke grupe politički zatvorenici, te da zemlja koja pretenduje da bude u Evropskoj uniji ne sme imati političke zatvorenike.

U istoj zgradi se pored Višeg, nalazi i Osnovi sud u Novom Sadu, Apelacioni sud u Novom Sadu i Privredni sud u Novom Sadu. Ovime je kompletno pravosuđe na teritoriji Novog Sada bilo zaustavljeno. Sud je izjavio da ne može da radi u uslovima blokade, pa samim tim ni da razmatra zahtev advokata Apelacionom veću za poništenje odluke Višeg suda kojim je produžen pritvora za šestoro uhapšenih iz novosadske grupe. S toga su nakon prvih 5 dana blokade, grupe koje su blokirale Sud najavile da će dozvoliti ulaz zaposlenima u zgradu Suda samo u periodu od 7 do 11 časova, kako bi doneli odluku o puštanju iz pritvora. A blokade zgrade su se nastavljale posle 11 časova i trajale do sledećeg jutra u 7. Nakon prve nedelje blokade, troje pritvorenih je pušteno da se brane sa slobode uz određivanje mera elektronskog nadzora, dok je za ostalih troje drugostepeni organ vratio predmet na odlučivanje prvostepenom Sudu. Nakon ove odluke Predsednik SNS, Miloš Vučević je najavio da će pozvati sve članove Srpske napredne stranke da blokiraju istu zgradu Suda, tražeći da se 4 uhapšena člana SNS koji su opuženi, po njemu za mnogo manje krivično delo, kada su napali i povredili studente u noći 28.januara u Novom Sadu, zbog čega je pala vlada, takođe puste iz pritvora u kom su se nalazili već 4 meseca. Budući da su pritisak i blokade, kako je naveo, jedini jezik koji razumeju određeni krugovi u pravosuđu.Te da je ovo pokazatelj da su određeni delovi pravosuđa direktno uključeni u obojenu revoluciju. Kao i da ogromna većina građana sada oseća gađenje prema onima koji su birani kao nosioci sudske vlasti. Aleksandar Vučić je prvobitno podržao ideju Miloša Vučevića, uz poruku „ Puštate teroriste i pučiste na slobodu, a momke koji su samo štitili svoje prostorije držite u pritvoru 4 meseca“, ali je kasnije promenio svoju odluku te ubedio Vučevića da se od ideje blokade odustane, jer bi to još više otežalo rad Suda.

Blokade od strane studenata, aktivističkih grupa i građana u Novom Sadu su nastavljene sve do 28.maja kada su posle ukupno 14 dana blokade zgrade Suda u Novom Sadu, preostale 3 pritvorene osobe iz novosadske ekstremističke grupe, puštene da se u daljem postupku brane sa slobode, uz određivanje mera elektronskog nadzora. Studenti i okupljene aktivističke grupe građana su ovo proglasili velikom pobedom.

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, nazvao je sramotnom i skandaloznom odluku Suda da se i preostalih troje osumnjičenih za rušenje ustavnog poretka pusti na slobodu. Te da određene sudije „puze pred blokaderima ispunjavajući sve zahteve njima i njihovim finasijerima“.

Zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji

Sa uključivanjem studenata preko formiranih studentskih plenuma u opšti protest i bunt u zemlji, koji je rastao od novembra 2024, studenti su istakli više puta da ih politika ne zanima. Da se ograđuju od svih političkih stranaka i od stranaka vlasti i od opozicije. Te da je njihova borba usmerena samo na ostvarivanje ciljeva koje su proklamovali i koji vode ka utvrđivanju odgovornosti za pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Pod parolom koja je tada plasirana „ Hoćemo samo da institucije rade svoj posao“ , a ne zanima nas ko je na vlasti. Takvo izjašnjavanje kao i njihova požrtvovana borba, istrajnost i spremnost na podvig, donela je veliku popularnost u širokim antirežimskim krugovima i samim tim ih stavila na čelo jednog opšte društvenog pokreta protiv vlasti u Srbiji.

Kako je 19. marta 2025. usvajanjem ostavke premijera Miloša Vučevića prestao mandat vladi Republike Srbije, ispred vladajuće koalicije bila su dva puta. Ili da Narodna skupština u roku od 30 dana izabere novu vladu ili da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Jedan deo parlamentarne opozicija je u javnosti tražio da se formira prelazna vlada sastavljena od strane svih parlamentarnih stranka koja bi bila oročena na određeno vreme sa ciljem da sprovede uslove za održavanje fer izbora. S obzirom da je bilo pritužbi na regularnost celokupnog izbornog procesa na predhodnim izborima. Istovremeno, pozivajući se na činjenicu da su studenti u tom trenutku bili okarakterisani kao najveća politička sila u zemlji, od strane jednog dela „studenta u blokadi“ javila se objava u javnosti, da je rešenje u ekspertskoj prelaznoj vladi , oročenoj na određeni period i sastavljenoj od nestranačkih ličnosti, koja bi ispunula studentske zahteve i omogućila fer buduće izbore. Ova ideja je potekla od strane studentskih plenuma Univerziteta u Novom Sadu, vrlo brzo prihvaćena od strane većine studentskih plenuma Univerziteta u Nišu, zatim i kod većine studentskih plenuma Univerziteta u Kragujevcu, dok su studentski plenumi Univerziteta u Beogradu bili suzdržani. Plenum studenata Filozofskom fakulteta u Beogradu, početkom aprila izneo je u javnost određene primedbe da ovakve ideje zahtevaju širu studentsku raspravu, a da se ne smeju odvijati iza određenih kulisa, kao i da oni odbijaju da preko studentskih leđa pojedici se dograbe političkih funkcija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno poručio svim političkim oponentima da bez izbora niko ne može da dođe na vlast u Srbiji. Iako je predlagao krajem predhodne godine savetodavni referendum, a nezvanično i mogućnost vanrednih izbora kao rešenje za izlazak iz krize, očigledna politička procena je bila da umesto vanrednih izbora vladajuća parlamentarna većina izabere novu vladu 16.aprila, na čelu sa dr Đurom Macutom, članom „Pokreta za narod i državu „ koji je predhodno formiran. Jasno je bilo da vladajuća parlamentarna većina neće popustiti pred pritiskom da preda vlast nestranačkoj grupaciji o kojoj su govorili studenti, te je krajem aprila od strane plenuma studenata u blokadi Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu objavljen zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima.

Zahtevi za izborima i studentska izborna lista

Dana 5. maja i drugi plenumi ostalih fakulteta i univerziteta objedinili su se oko zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima i sa idejom učestvovanja na parlamentarnim izborima sa jedinstvenom „studentskom listom“. Takođe, navedeno je da sami studenti neće biti na listi, a da će kriterijum za sastavljanje liste biti: da kandidat nije student, da nije bio član stranaka vladajuće koalicije, da nije funkcioner opozicione stranke, da nije osuđivan na kaznu dužu od godinu dana. Uslov je i da se osoba istakla u podršci studentskom protestu. Sistem usaglašavanja kandidata svih fakulteta bi bio, po pisanju određenih opozicionih medija, sledeći: od 8. do 14. maja studenti će kontaktirati s potencijalnim kandidatima i razgovarati s njima, potom će predati kandidature odgovarajućim komisijama, pa će se kandidati obratiti plenumima studenata i odgovarati na pitanja studenata, zatim će se diskutovati o kandidatima, da bi na kraju studentska izborna komisija sprovela izbore kandidata. S obzirom da Univerzitet u Beogradu ima 31 fakultet, Univerzitet u Kragujevcu 13, niški i novosadski po 14, Državni univerzitet u Novom Pazaru ima osam departmana, a visokih škola u Srbiji je 45. Svih 5 Univerziteta skladno svojoj veličini bi dobili odgovarajući broj mesta na listi od 250 kandidata za Narodnu skupštinu. Imena sa studentske liste čuvaće se u tajnosti dok se ne raspišu izbori.

Netransparentnost procesa, sumnja u demokratičnost odlučivanja i brzina sastavljanja liste u predhodno navedenom složenom procesu, o kom studenti nemaju iskustva, dovela je do stava i od strane analitičara bliskih vlastima ali i od strane nekih opozicionih političara, koji podržavaju studentske proteste, da će ovakva lista biti plod „stranog inžinjeringa“, odnosno da će određena personalna rešenja biti nametnuta studentima. Opozicione stranke koje su podržale raspisivanje vanrednih izbora su: Zeleno-levi front, Demokratska stranka (DS), Ekološki ustanak, Kreni-promeni, Pokret slobodnih građana. Narodni pokret Srbije se i pre studentskih zahteva zalagao za vanredne izbore. Dok su pojedine stranke poput Stranke slobode i pravde (SSP) insistirale prvo na poboljšanju izbornih uslova. Mi -glas iz naroda i Nova Demokratska stranka Srbije su istakle da studenti postaju politički subjekt i da treba da se izjasne o političkim stavovima.

Studentski protestni skup i šetnja zakazani za petak 30. maj u Beogradu bili su posvećeni zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ovime je otpočeo novi talas protesta sa jasnim zahtevom – vanredni izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije, na koje bi studenti izašli sa svojom izbornom listom kandidata za narodne poslanike. Studenti su takođe najavili da će se tokom narednog vikenda 30. maja i 01. juna održati protestna okupljanja u 32 grada u Srbiji na kojima će biti pročitan isti tekst zahteva, da vlast raspiše vanredne parlamentarne izbore. Najviše poziva predhodnih dana putem društvenih mreža bilo je da demonstranti iz drugih gradova dođu na mitinge u Požarevac (01. jun) i Šabac(31. maj). U Beogradu je u nedelju 01. juna od strane studenata i protestanata na nekoliko sati blokiran most Gazela i Brankov most.

Tokom maja meseca od značajnijih okupljanja održani su i celodnevni protestni skupovi sa organizovanim programom pod nazivom „Sever zove“ u Subotici 17. maja, „Zadnji voz za Čačak“ u Čačku 20. maja i „Sloboda dolazi sa istoka“ u Zaječaru 24. maja. Novosadski zborovi građana su u više navrata organizovali blokade ulica na 30 lokacija širom grada, zahtevajući izbore za mesne zajednice. Nekoliko zborova građana u Kragujevcu je 10. maja organizovalo protest, pozivajući vlasti da poprave zapušteni lokalni nadvožnjak. Maturanti Zemunske gimnazije saopštili su 11. maja da su fizički blokirali školu zbog nepoštovanja dogovora o završetku školske godine, koji je, tvrde, usvojen na nastavničkom veću. Odluka o blokadi doneta je na plenumu učenika održanom istog dana.

Jun 2025.

8. jun
   Održani su redovni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Veliki broj studenata, građana i opozicionih lidera je tokom izbornog dana boravilo u Zaječaru i Kosjeriću, kako bi odbranili izbornu volju građana u slučaju izborne krađe. Nakon što su opozicione liste, podržane od strane studenata u blokadi, proglasile pobedu nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta, ispred Predsedništva u Beogradu su se okupili građani kako bi proslavili pobedu.[352] Aleksandar Vučić je takođe proglasio pobedu vladajuće stranke. Kasnije je Republička izborna komisija objavila preliminarne rezultate izbora na kojima su liste SNS-a odnele pobedu. Posmatračka misija Crte ocenila je da su izbori u oba mesta održani u nedemokratskim uslovima.[353] Usledile su žalbe opozicionih izbornih lista na nepravilnosti tokom glasanja. Na jednom biračkom mestu u Kosjeriću je došlo do ponavljanja izbora 1. jula.

Fakultet na raskrsnici
Neformalna grupa univerzitetskih radnika „Pobunjeni univerzitet” pozvala je na akciju Fakultet na raskrsnici.[355] „Pobunjeni univerzitet” je putem medija i društvenih grupa pozvao studente da se od 9. juna priključe blokadi raskrsnice Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša u Beogradu, ispred zgrade Vlade Republike Srbije.[356] Blokada je neprekidno trajala 17 dana, do 26. juna, kada su organizatori naveli da se priključuju studentskom protestu najavljenom za 28. jun 2025.

Zahtevi organizatora akcije su bili :

1. Ukidanje radne grupe za izradu predloga novog Zakona o obrazovanju.
2. Ukidanje Uredbe o smanjenju broja radnih sati za naučno-istraživački rad.
3. Odobravanje upisnih kvota za fakultete u narednoj školskoj godini.

Predhodni događaji: Vlada Republike Srbije je tokom protesta utvrdila odnos nastavnog i naučno-istraživačkog rada na fakultetu u odnosu 80: 20, za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. S obzirom da je nastavni rad tokom meseci protesta izostao, a da su nastavno-naučna veća i uprave fakuleta podržale studentske blokade rada fakulteta, Vlada Republike Srbije je obustavila isplatu dela zarada zaposlenih koja se odnosi na nastavni rad, dok se ne uspostavi proces nastave. Navedeno je i da će neisplaćene zarade biti realizovane kako se bude odrađivala nadoknada nastavnog procesa. Odlukom vlade formirana je radna grupa koja treba da radi na predlogu novog Zakona o obrazovanju. Za predsednika radne grupe imenovan je ministar obrazovanja Dejan Vuk Stanković, a za člana radne grupe imenovan je prof Vladan Đokić, rektor BU, koji se istakao u podršci studentskom protestu. Kvote za upis novih studenta za nastavnu godinu 2025/2026, najavljeno je da neće moći biti odobrene od vlade u junu, kada su fakulteti to tražili, jer je zbog situacije na fakultetima potpuno neizvestan završetak tekuće školske godine, te postoji realna opasnost da će se cela tekuća fakultetska godina morati ponoviti, a u takvim uslovima nije moguće izvršiti prijem novih studenata, istakao je ministar obrazovanja.

Za isti dan kada je najavljen početak blokade raskrsnice od strane grupe „Pobunjeni univerzitet“ bio je zakazan sastanak Predsednika vlade Đure Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Nakon sastanka navedeno je da je postignut dogovor o predstojećim aktivnostima na osnovu kojih će u narednom periodu, Vlada i BU preduzimati sve aktivnosti neophodne za organizaciju prijemnog ispita za upis nove generacije brucoša, koji je planiran da se realizuje u poslednjoj nedelji jula 2025.godine. Te aktivnosti podrazumevaju da fakulteti otpočnu plan nadoknade nastave, hibridni model nastave koji podrazumeva on-lajn predavanja. Što je poslednja šansa, da se fakultetska godina spasi i privede kraju, kako bi vlada mogla da odobri nove kvote za upis. Dana 11.juna vlada je stavila van snage Uredbu o formiranju radne grupe za predlog Novog zakona o obrazovanju.[360] Okupljeni oko blokade su izrazili stav da ostaju na raskrsnici koju blokiraju bez prekida, do ispunjenja njihovih zahteva. Kao i da su tu zbog odbrane „slobode i autonomije fakulteta“ što žele da istaknu sloganom „Fakultet na raskrsnici“.

Iako je ova blokadna akcija okupila mali broj učesnika, raskrsnica beogradskih ulica Nemanjine i Kneza Miloša je jedna od glavnih saobraćajnica u centru grada, te je ova blokada izazvala značajne saobraćajne gužve i promene linija gradskog prevoza.[362][363][364] Blokada je nakon 17 dana, zvanično završena 26.juna. Kako su organizatori istakli, prvi zahtev za ukidanje radne grupe je “ delimično ispunjen“ , za treći zahtev u vezi upisnih kvota na fakultete “ ima naznaka da će biti ispunjen“, dok za drugi zahtev u vezi Uredbe „da se još uvek tretira kao nešto što treba zamrznuti a ne ukinuti“.

Od polovine juna meseca studenti su pozivali ljude iz cele zemlje da dođu na najavljeni veliki protest koji su planirali u Beogradu na Vidovdan 28. juna. Ovo je bio pokušaj da se ponovi masovnost okupljanja od 15. marta.Retorika koja je često korišćena prilikom pozivanje na Vidovdanski protest, putem objava na društvenim grupama, bila je zasnovana na Kosovskom boju, Kosovskom zavetu, „borbi protiv Murata“, poređenjem Aleksandra Vučića i/ili njegovog režima sa Muratom i sl. Posebno je takav narativ od javnih ličnosti plasirao profesor Jovo Bakić u svojim govorima. Čime su oni koji su plasirali ovakve parole želeli da daju „epski“ značaj najavljenom protestu.

Za Vidovdan je ujedno predhodno bio najavljen u Beogradu skup pristalica Aleksandra Vučića, na kojem je trebalo da se predstavi vanstranački pokret „Pokret za narod i državu“, ali kako bi se izbegli sukobi , predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će skup „Pokreta za narod i državu“ biti odložen ili održan u nekom drugom gradu, dok će „Studenti koji hoće da uče“ održati književno veće posvećeno Vidovdanu u prostoru njihovog kampa.

24. juna studenti u blokadi poslali su ultimatum Vladi Republike Srbije u vidu zvaničnog otvorenog pisma u kome su tražili da se do 28. juna 2025. do 21 čas, raspišu vanredni parlamentarni izbori u Srbiji i da se prekine „navodno prijavljeni“ skup u Pionirskom parku i na Trgu Nikole Pašića, odnosno da policija ukloni kamp „Studenata koji hoće da uče“ u Pionirskom praku i na Trgu Nikole Pašića. Te da ukoliko se do datog roka ovo ne ispuni, građani će preduzeti „sve postojeće mere građanske neposlušnosti“. Ujedno su upozorili da će na skupu 28. juna biti veliki broj nezadovoljnih građana, čije dalje korake ne mogu da predvide nakon završetka zvaničnog skupa.

Dana 25. juna pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminala, Službe za borbu protiv terorizma i policijskih uprava u Užicu, Čačku i Kragujevcu, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili na više lokacija na teritoriji Srbije, šest osoba, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. „Sumnja se da su se oni, 21. juna, sastali u jednom hotelu u Kraljevu u cilju planiranja nasilne promene vlasti u Republici Srbiji i dogovarali napade na predstavnike državnih institucija, fizičke napade na pripadnike policije u cilju razoružavanja, nasilne upade u zgradu Vlade Republike Srbije i druge institucije, kao i medijske kuće Radio televiziju Srbije, „Hepi“ i „Informer“,a sve uz najavu da će upotrebiti vatreno oružje“, saopštio je MUP. Među uhapšenima je i Ivan Matović, lokalni opozicioni političar i aktivista iz Kraljeva, kod kog je prilikom hapšenja u automobilu pronađen pištolj sa izbrušenim serijskim brojem, dok je kod drugog uhapšenog pronađen samostrel. U okviru ove grupe, uhapšen je i Novica Antić , nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije. Istog dana na televizijama B92, Prva, Pink, Tv Hepi i Informer, emitovano je nekoliko audio snimaka razgovora pripadnika ove grupe, koji povrđuju optužbe MUP-a, kao i njihov planirani angažman na protestu u Beogradu na Vidovdan. Ujedno emitovani su i audio snimci sa studenstkih plenuma održanih na nekoliko fakulteta na kojima se predlažu i razmatraju razne nasilne akcije kako na sam dan Vidovdanskog protesta tako i u narednom periodu.

Dan pred skup studenti su objavili satnicu i lokaciju održavanja skupa. Trg Slavija sa početkom u 18 časova. Program će sadržati : održavanje 16 minuta tišine, intoniranje himne, nekoliko blokova studentskih govora, govora gostiju, izvođenje pesama, dodela simboličnih nagrada i poslednji poziv Vladi Srbije u 21 čas. Završetak skupa je planiran u 21:20 . Ujedno poslata je poruka građanima „ da imaju zeleno svetlo“. Deljenja su brojna obaveštenja kako postupiti u slučaju dejstva suzavca kao i u slučaju privođenja ili legitimisanja od strane policije. Političke strane DS i SDS su objavile adrese svojih prostorija kao sigurne zone na koje se protestanti mogu skloniti, kao i brojeve telefona svojih pozivnih centara, putem kojih će nuditi besplatnu pravnu pomoć građanima koji budu uhapšeni.

Sam skup je okupio veliki broj građana, te je bio popunjen celokupni Trg Slavija u Beogradu kao i okolne ulice i bulevari, koji se pružaju ka kružnom toku na Slaviji. Po procenama nevladine organizacije Arhiv javnih skupova , ckup na Vidovdan je okupio oko 140.000 ljudi, dok je procena skupa od strane MUP-a bila oko 36.000. Sa bine na Slaviji su govorili prof dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, prof dr Milo Lompar prof Filološkog fakulteta, Dejan Bodiroga,košarkaški as , Dragan Jovanović, glumac , Momčilo Trajković, nekadašnji političar sa Kosmeta, ratni veterani, ekološki aktivisti i više predstavnika studenata. Prilikom završetak skupa nakon 21:20 studentkinja sa bine je objavila „ Da ovo nije više studentski skup“ te je na dalje poručeno okupljenim građanima „Mi vam nećemo reći šta da radite. Narod treba da bira. Vođeni savešću, uzmite slobodu u svoje ruke…“ Ujedno ponovljena je poruka građanima da imaju „zeleno svetlo“.

Nakon toga jedan deo okupljenih protestanata krenuo iz dva pravca iz Ulice kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra ka Pionirskom parku, sa ciljem uklanjanja ograđenog prostora (kampa) koji već mesecima zauzima grupa okupljena oko „Studenata koji hoće da uče“. Na prilazima ovom prostoru stajali su jaki kordoni Žandarmerije, interventnih jedinica i Policijske brigade za razbijanje demonstracija. Došlo je do prvih sukoba, bacanja kamenica i udaranja motkama po policiji. Policijske jedinice su uz pomoć suzavca i primenom sile uspele bez većih problema da potisnu obe grupe, te su do ponoći sve aktivnosti demonstranata u centru Beograda bile završene. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je nakon protesta da je povređeno je 48 pripadnika policije, od toga 1 teže. Po podacima dostupnim iz medicinskih ustanova 22 lica je potražilo pomoć nakon protesta, od toga 2 sa težim povredama. Privedeno je 77 osoba tokom protesta, a zadržano njih 38. Te da će protiv 35 osoba biti podnete krivične prijave,a protiv 26 prekršajni postupak. Politikolog i antirežimski analitičar Boban Stojanović u specijalnoj emisiji na N1 posvećenoj praćenju dešavanja na dan protesta, izjavio je da je jasno da su studenti okupili veliki broj ljudi, onda skinuli redarske prsluke i poručili „hajte vi sada uradite nešto“.

Blokade saobraćajnica po Srbiji

29. jun
    Po nalogu VJT u Beogradu uhapšeno je 6 lica za koje se iz saopštenja VJT „sumnja da su 20. juna 2025. godine u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta i 21. juna 2025. godine u prostorijama Građevinskog fakulteta u Beogradu, pored ostalog, dogovarali i pripremali napad na državne institucije, blokadu puteva i krucijalnu infrastrukturu na teritoriji cele države, kako bi nasilnim putem promenili državni poredak. Takođe, na sastanku u prostorijama Građevinskog fakulteta u Beogradu je, kako se sumnja, potvrđeno da je „ultimatum“ za održavanje izbora samo izgovor za primenu nasilja „. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati u kom roku će biti privedeni na saslušanje.

Ovo je dovelo do protesta i blokade ulice ispred Palate pravde u Beogradu, a istog dana studenti Poljoprivrednog fakulteta organizovali su blokadu saobraćaja u Zemunu, u čemu su im se priključili građani Zemuna, blokiravši više raskrsnica u samom centru Zemuna. Za blokadu su korišćene žičane ograde, kontejneri i gume.

Ovime je otpočeo talasa blokada u različitim delovima grada, koji se proširio i na druge gradove. Do kraja dana zabeležene su blokade na preko 25 lokacija u Beogradu, uključujući most Gazelu, na preko 15 lokacija u Novom Sadu i preko 30 drugih blokada u drugim gradovima u Srbiji.

30. jun
    Policija je u jutarnjim časovima uklonila blokade i omogućila saobraćaj u ponedeljak ujutru. Međutim blokade su nastavljane na mnogim lokacijama tokom dana. Čim bi se policija opremljena za razbijanje demonstracija povukla nakon izvršene deblokade, protestanti su se vraćali i ponovo otpočinjali blokade saobraćajnica. [388] Studenti su pozvali građane na “ građansku neposlušnost“ i objavili vodič za „decentralizovani kontrolisani haos“ (DKH) kako su nazvali ovu akciju. Organizaciju lokalnih blokada saobraćajnica preuzeli su zborovi građana.

Jul 2025.

6. jul
   U 20.55 u Užicu, oko 350 građana probili su kordon policije, izašli na državni put, tačnije magistralu koja vodi od Požege ka Zlatiboru, naveo je MUP u saopštenju. Nakon izdatog upozorenja da se sklone, a potom i naređenja, isti su se oglušili i seli na kolovoz, dodaje MUP u saopštenju. Radi uspostavljanja normalnog odvijanja saobraćaja, jedinica Žandarmerije i pripadnici IJP su brzom i efikasnom akcijom sklonili okupljene građane, čime je i uspostavljen saobraćaj. Policijski službenici rade na identifikaciji građana koji su blokirali saobraćaj, radi procesuiranja.

Te večeri uhapšene su 2 osobe, a građani su se odmah okupili ispred policijske stanice.

7. jul
   U Užicu je održan veliki građanski protest koji je okupio građane Užica, Požege, Kosjerića, Čačka, a koji su nakon određenog vremena uspeli da probiju kordon policije i Žandarmerije i uspeli su da blokiraju magistralni put koji od Užica vodi ka Zlatiboru. Nakon zauzimanja magistrale od strane većeg broja građana, velike snage policije su se povukle.[396] U narednom periodu uhapšeno je još 7 osoba zbog optužbi za nasilničko ponašanje.
8. jul
   Zbog određivanja pritvora od 30 dana uhapšenima aktivistima u akcijama blokada u Užicu, održan je veliki protest uz prisustvo demonstranata iz cele zemlje. Skup je održan pod nazivom “ Srbijo, Užice te zove“, a između ostalog na skupu je govorio prof Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu. Skup je protekao mirno, a blokirana je opet magistrala ka Zlatiboru, pri čemu policija ovaj put nije intervenisala. Narednog dana , Sud u Užicu usvojio je žalbe te ukinuo pritvor uhapšenima.
9. jul
   Pravni fakultet u Novom Sadu je organizovao je polaganje ispita na Novosadskom sajmu, zbog nemogućnosti da se odblokira zgrada fakulteta. Zbog poziva grupa u blokadi da se okupe ispred sajma, policijski kordon je stajao ispred i obezbeđivao ulazak studentima koji su došli da polažu ispite. Manje grupe okupljenih građana i studenata u blokadi prvih dana su negodovale, dobacivale i zviždale profesorima, studentima koji su došli na ispit, kao i roditeljima koji su dopratili studente. Dok je, kako je saopšteno 1261 student je prijavio polaganje ispita tokom roka od 2 nedelje.

Demonstranti u Novom Sadu, na poziv zborova građana i studenata u blokadi, okupili su se ispred zgrade u kojoj živi Miloš Vučević, predsednik SNS i bivši premijer Republike Srbije. Razlog je bio što je Osnovni sud u Novom Sadu, a nakon Akta o aboliciji potpisanog od strane Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, zvanično obustavio postupak protiv četvorice aktivista ove stranke koji su okrivljeni za prebijanje studentiknje u noći 27/28 januar. Što je bio i povod da Vučević podnese ostavku na mesto premijera 28.januara. Odlazak protestanata na kućnu adresu Miloša Vučevića, osudili su predsednik Srbije, predsednik vlade, predsednica Narodne Skupštine, gradonačelnik Novog Sada i dr. Vučević je izjavio da se ni on ni njegova porodica nisu uplašili, “ iako je to bio poziv na nasilje i krv“, „te da će ih još jače kritikovati i boriti se“. Kao i „da su za sve zaslužni blokaderski mediji koji pumpaju i pozivaju na linč“.

16.jul
Demonstranti u Novom Sadu su se u večernjim časovima okupili ispred zgrade u kojoj živi gradonačelnik Novog Sada, Žarko Mićin, protestovali stvaranjem buke, duvanjem u vuzele i pištaljke, kao i uzmeniravanjem ukućana laserskim zracima. [403]Zaglavili su čačkalicom zvono na interfonu, a neko od demonstranata je doša do stana i uzeo otirač za noge na kom je pisalo porodica Mićin, te su nakon toga prisutni na protestu ispred zgrade pozivani da simbolično brišu noge i gaze po tom otiraču. Ovakav „performans“ je izazvao brojne reakcije u javnosti, posebno zbog činjenice da pored gradonačelnika Mićina u stanu žive i njegove dve male kćerke. Mićin je kasnije izjavio da mu nije jasno žbog čega je on targetiran od strane novosadskih protestanata kada on nikakve veze nema sa slučajem pada nadstrešnice železničke stanice niti je tada bio gradonačelnik. Da se ne plaši za sebe, ali da brine zbog svoje 2 maloletne kćerke.

24. jul
25. jula održao se protest u Valjevu protiv kompanije Rio-Tinto i kopanja litijuma, da bi se nakon protestne šetnje gradom demonstranti zaustavili kod stranačkih prostorija SNS-a, gde su na prozore lepili anti-režimske plakate. Kao odgovor, sa prvog sprata zgrade u kojoj se nalazi SNS odbor, pristalice vladajuće stranke sa otvorenih prozora počele su da gađaju okupljene građane jajima, plastičnim flašama sa vodom i drugim predmetima, što je izazvalo veliki gnev među demonstrantima. Kao odgovor na to demonstranti su počeli da razbijaju i uništavaju prozore i vrata stranačkog odbora. U jednom trenutku policija je intervenisala i sprečila dalje incidente, a sam protest se završio nedugo potom.

Avgust 2025.

12. avgust
    Tokom protestnog skupa u Vrbasu i Bačkoj Palanci, demonstranti su se u večernjim satima okupili ispred prostorija Srpske napredne stranke. Došlo je do sukoba, u kom su pristalice SNS ispred svojih prostorija gađale demonstrante pirotehničkim sredstvima uključujući i vatromet, flašama sa vodom, ledenicama i kamenjem. Policija je intervenisala formirajući kordone kako bi sprečila direktan sukob dve grupe građana. U Vrbasu je povređeno 16 policajaca, a kako je izjavio direktor policije Dragan Vasiljević, do smirivanja je došlo tek u ranim jutarnjim satima, kao i da je sukob u Vrbasu i bio katalizator za okupljanja ispred prostorija SNS i u drugim opštinama, ali da je policija brzo reagovala i sprečila dalje sukobe.
13. avgust
    Studenti u blokadi pozvali su građane da u 20 časova izađu na ulice, zbog napada u Vrbasu i Bačkom Petrovcu. Na svom Instagram nalogu objavili su preko 30 lokacija širom Srbije, a od lokacija su navođene prostorije SNS i policijske uprave. Na okupljanja su pozivali i zborovi građana iz više gradova.

Ispred mnogih odbora Srpske napredne stranke okupile su se njihove pristalice kako bi branili svoje prostorije. Aleksandar Vučić obratio se okupljenim članovima SNS ispred prostorija u Ulici kneza Miloša u Beogradu, dok je predsednik stranke Miloš Vučević posetio okupljene članove ispred prostorija u Novom Sadu. Do najvećih incidenata došlo je u Novom Sadu i Beogradu. Na Novom Beogradu u blizini prostorije glavnog odbora Srpske napredne stranke, okupljeni demonstranti su gađali policiju te je došlo do ispaljivanja suzavca.

U Novom Sadu je došlo i do direktnog sukoba dve grupe građana, a ispred prostorija SNS došlo je i do pucnja u vazduh, kako bi se odbila masa koja je napadala. Kako je na konferenciji za medije sutradan saopštila Vojnobezbednosna agencija, pucao je pripadnik specijalne jedinice Kobre koji se nalazio u obezbeđivanju štićenog lica, kako bi odbio napad na sebe i svoje kolege. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na konferenciji za medije izjavio je da je povređeno 27 pripadnika policije, te da je podneto 47 prekršajnih i 5 krivičnih prijava, i pozvao je na mir kao i da se prestane sa odlaskom ispred političkih stranaka i privatnih adresa ljudi koji drugačije misle. Predsednik SNS Miloš Vučević izjavio je da su u Novom Sadu blokaderi pokušali da ubiju članove Srpske napredne stranke.

14. avgust
    Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je identifikaciju i privođenje svih lica koja su učestvovala u nemirima i napadima na policiju prethodne večeri. Sukobi su nastavljeni u večernjim časovima, novim pozivom na okupljanja demonstranata širom Srbije pod nazivom „Večeras pucate po šavovima”. Okupljanja su se desila u više gradova u Srbiji, a najveći incidenti su opet zabeleženi u Beogradu na nekoliko lokacija, gde je došlo do sukoba sa policijom, kao i u Novom Sadu gde su uništene prostorije SNS koje ovaj put nisu bile čuvane.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, izjavio je da je tokom te noći povređeno 75 policajaca, te da su napadači za napad na policiju koristili pirotehnička sredstva, motke i razne druge predmete. Ukazao je da nijedna intervencija nije počela, pre nego što je policija napadnuta. Privedeno je 114 lica i podnete su 34 prekršajne i 28 krivičnih prijava. Ujedno je istakao da je i troje stranih državljana uhapšeno koji su učestvovali u neredima. Jedan je državljanin Hrvatske, koji je istog dana ušao u Srbiju. Drugi je državljanin Slovenije srpskog porekla, koji je došao zajedno sa pomenutim državljaninom Hrvatske, i za kog je Dačić rekao da je završio studije bezbednosti u SAD, živeo u Kini i hvalio se učešćem u demonstracijama širom Evrope. Treći je bio državljanin Italije, na privremenom radu u Srbiji u okviru kompanije Microsoft.

15. avgust
    U medijima su se pojavili snimci iz Valjeva, na kom velika grupa policajaca udara najmanje 2 mladića koji leže na zemlji tokom nereda prethodne večeri. Kako je pojašnjeno od strane advokatice uhapšenih, radilo se o maloletnom licu. Zaštitnik građana Zoran Pašalić odmah je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada MUP-a, Uprave policije i Policijske uprave za Valjevo.

Putem kanala na društvenim mrežama studenata u blokadi pozvani su građani da se uveče ponovo okupljaju po gradovima u Srbiji, najavljujući lokacije i satnice okupljanja. U Beogradu su 2 grupe demonstranata, jedna okupljena na raskrsnici ispred Vlade Republike Srbije i druga koja je kasnije kao pojačanje došla peške sa Novog Beograda, svaka sastavljena od par hiljada ljudi, pokušale da priđu sa različitih strana prostorijama SNS koje se nalaze u Ulici kneza Miloša. Ispred prostorija se nalazila znatno manja grupa pristalica stranke koja je obezbeđivala prostorije, spremna da se sukobi sa napadačima. Policijski i žandarmerijski kordoni su se postrojili i nisu dozvolili prolaz demonstrantima koji su želeli da se spoje ispred prostorija stranke. Nakon pokušaja ubeđivanja policije da se skloni sa puta demonstrantima, došlo je do napada pirotehnikom (petardama i vatrometom) na policiju, što je izazvalo intervenciju. U neredima je povređeno 6 pripadnika policije, a uhapšeno je 37 lica.

16. avgust
    Na društvenim mrežama kružile su informacije da je maloletni mladić koji je prebijen u Valjevu preminuo ili da mu se lekari bore za život. Ove navode je oštro demantovao ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Građani su od strane studenata u blokadi pozivani na nova večernja okupljanja po gradovima, sa tačnim lokacijama i satnicama, a posebno je pozivano na okupljanje u Valjevu, gde se očekivao dolazak demonstranata iz drugih gradova. Opet je došlo do sukoba sa policijom na mnogim mestima, kao i pokušajima napada na prostorije Srpske napredne stranke. Najdramatičnije je bilo upravo u Valjevu, gde su tokom noći zapaljene prostorije Srpske napredne stranke i gde je došlo do razbijanja gradske uprave. Povređen je 1 policajac a 18 lica je privedeno.
17. avgust
    Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u svom obraćanju upozorio je da, ukoliko ne budu preduzete odlučnije i snažnije mere protiv nasilja na ulicama, doći će trenutak kada će neko biti ubijen. „Sve drugo su već uradili. Ostalo je samo da počnu da ubijaju. I nisam pretarao, ja vam kažem, pitanje je dana kada će se to dogoditi. Bukvalno je pitanje dana kada će da krenu da ubijaju otvoreno na ulici”, istakao je u obraćanju Vučić, govoreći kako je Srbija u opasnosti.

Protesti su održani u mnogim većim gradovima.

Smirivanje nasilja i skupovi protiv blokada

18. avgust
    Na poziv studenata u blokadi, grupa koja se okupila kod Vukovog spomenika u Beogradu krenula je u protestnu šetnju. Skrenuvši u Cvijićevu ulicu zastali su ispred lokalnog odbora SNS-a gde je došlo do bacanja kamenica i pirotehnike od strane demonstranata i lomljenja izloga na lokalu. Ubrzo se pojavila žandarmerija sa specijalnim vozilima te su se demonstranti odmah razbežali. Petnaestak minuta nakon incidenta ispred lokala se pojavio Aleksandar Vučić, a ispred razbijenog lokala dočekali su ga članovi lokalnog odbora uz pozdrave. Vučić je dao podršku članovima SNS zbog nasilja koje trpe i izjavio pred okupljenim televizijskim kamerama da se neće sklanjati i da će pružiti otpor nasilnicima, ali i da je spreman da pruži ruku. Tokom narednih dana izostali su napadi na prostorije SNS.
19. avgust
    Po manjim gradovima otpočela su okupljanja građana pod parolom „Protiv blokada“, u organizaciji Centra za društvenu stabilnost. Okupljanja su se desila u oko 50 gradova, a po proceni MUP-a okupilo se ukupno 31.000 građana.
20. avgust
    Okupljanja protiv blokada su nastavljena, te su 23. avgusta, po proceni MUP-a, okupljanja bila u 75 gradova na kojima se skupilo ukupno 72.000 ljudi, dok su se 30. avgusta građani protiv blokada okupili na 95 lokaciji širom Srbije, a broj okupljenih, po proceni MUP-a, iznosio 103.000 ljudi.Na ovim skupovima je poručeno da žele da se slobodno kreću, uče i rade, a podršku skupovima su dali i državni funcioneri. Okupljanja protiv blokada nisu održana u najvećim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca gde se nalazio centar desetmesečnog protesta.

Septembar 2025.
Tokom septembra došlo je do značajnog opadanja protestnih aktivnosti. Protestne akcije su i dalje izvođene uglavnom u Novom Sadu i Beogradu, ali znatno manjeg inteziteta i uz manje interesovanje šire javnosti. Disperzija protesta kako je zamišljena nakon 28. juna, u septembru je dovela do pojedinačnih protestnih aktivnosti poput poziva na protest srednjoškolaca 1. septembra, više lokalnih protesta podrške nastavnicima koji su percipirano trpeli osvete zbog učešća u obustavi rada tokom predhodne školske godine, pokušaja određenih grupa da preuzmu zgradu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i pokušaj demonstranata da se, na poziv studenata, pojave na vojnoj paradi u Beogradu 20. septembra.

Oktobar 2025.

13. oktobar
    Učenici Pete beogradske gimnazije pri kraju poslepodnevne smene, otpočeli su fizički blokadu svoje škole. Kako su tom prilikom naveli blokada će trajati dve nedelje, a kao zahteve su istakli smenu v.d. direktorke gimnazije Danke Nešović, da neko iz nastavnog kolektiva bude izabran za direktora škole i povratak profesora kojima nisu produženi ugovori o radu. Učenici su se nakon ove objave zaključali u školu, unevši predhodno dušeke na kojima će prenoćiti. Dok su roditelji koji im pružaju podršku i drugi građani koji podržavaju proteste stajali ispred škole „čuvajući je“ i ujedno donosili hranu i vodu deci koja su se tokom noći zaključala u školi.
14. oktobar
    V.d. direktora škole Danka Nešović se oglasila izjavivši, da niko od njih zaposlenih ne može da uđe u školu, jer lica koja su preuzeli školu ne dozvoljavaju nikome da uđe. Te da je škola takoreći „pod opsadnim stanjem“. Ujedno je tražila reakciju države. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je blokadu i zauzimanje škole činom nasilja i psihološko-političkim pritiskom prvog reda. Takođe je naglasio da će država biti strpljiva i pažljiva u ovom slučaju, te da nema govora o fizičkoj prinudio, ali da neće biti popuštanja onima koji žele da uništavaju respektabilne državne obrazovne institucije. Pre svega misleći na sintezu viber grupa, dela roditelja i profesionalno neodgovornih nastavnika.
15. oktobar
    Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom osuđuje „rastući talas represije“ u Srbiji, pozivajući na ciljane sankcije protiv visokih zvaničnika optuženih za nasilje i kršenje ljudskih prava usred masovnih antivladinih protesta. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog napada na nezavisne novinare, proizvoljnih hapšenja i državnih kampanja blaćenja usmerenih protiv demonstranata i opozicionih ličnosti. Pozvali su na odgovornost visoke predstavnike vlasti za podrivanje demokratskih institucija, širenje proruske propagande i korišćenje pravosuđa za gušenje različitih mišljenja. Parlament je izrazio zabrinutost zbog nedavnih pokušaja srpske vlade da oslabi medije koji izveštavaju o aktuelnim studentskim i građanskim protestima. Vlast u Srbiji se poziva da do kraja razjasni okolnosti pada nadstrešnice u Novom Sadu, sankcioniše odgovorne i pruži punu podršku studentima. Kamp u Pionirskom parku označen je kao nelegalan, a izražena je i zabrinutost zbog angažovanja osoba sa kriminalnom prošlošću u organizaciji antiprotesta od strane vladajuće stranke.

Jedno lice je izvršilo napada na kamp u Pionirskom parku. Zapalilo je dva šatora koji su se nalazili ispred Narodne skupštine i pucalo u aktivistu koji se nalazio u kampu. Ranjeni čovek je prevežen u bolnicu, a napadač uhapšen. Tužilaštvo je slučaj okarakterisalo kao pokušaj ubistva, dok je predsednik Srbije na konferenciji za štampu istog dana rekao da je, po njegovom mišljenju, u pitanju akt terorizma.

Novembar

1. novembar
   U organizaciji studenata, godišnjica pada nadstrešnice obeležena je velikim komemorativnim skupom u Novom Sadu. Kao i na predhodne skupove na koje su pozivali studenti, pojedine grupe studenata iz raznih gradova išle su pešice. Grupa studenata sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru hodala je 16 dana do Novog Sada, u znak 16 žrtava pada nadstrešnice, što je izazvalo dočeke podrške u gradovima kroz koje su prolazili. Takođe mnogi građani iz cele Srbije su se uputili na ovaj skup u Novom Sadu. Arhiv javnih skupova procenio da je u tom trenutku bilo 110.000 ljudi. Skup je protekao mirno. Država je 1.novembar 2025. proglasila Danom žalosti.

Narodni poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić predhodnog dana 31. oktobra 2025. otpočeo je štrajk glađu zbog percipiranog nepostupanja tužilaštva u procesu za Pad nadstrešnice. On je naime imenovao odgovorne osobe za ovu nesreću, i rekao da je dokaze predao tužilaštvu. A kao odgovorne za nepostupanje targetirao je Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac i Tužilaštvo za organizovani kriminal na čelu sa Mladenom Nenadićem.

2. novembar
   Kao što je najavila na skupu u Novom Sadu 1.novembra, Dijana Hrka majka Stefana Hrke, jednog od preminulih mladića u padu nadstrešnice krenula je u štrajk glađu. Ona je otpočela štrajk glađu ispred ograde koja odvaja šatorsko naselje (kamp) ispred Narodne skupštine Srbije, a koje pristalice vlasti drže mesecima, ne želeći da se povuku pred demonstrantima. Zahtevi koje je Dijana Hrka iznela su: Da se uhapse odgovori za pad nadstrešnice, da se puste studenti koji su uhapšeni tokom protesta i da se raspišu vanredni izbori. Na poziv zborova građana, studenata i drugih organizacija okupio se znatan broj ljudi kako bi dao podršku Dijani Hrki.
3. novembar
   Okupljanje demonstranata oko Dijane Hrke nastavljena su ispred ograde kampa ispred Skupštine. Demonstranti su skandirali parole protiv predsednika Vučića, dok su okupljeni u kampu puštali srpske nacionalne pesme. U jednom trenutku došlo je i do bacanja plastičnih flaša sa vodom i međusobnog gađanja pirotehnikom, a grupe je razdvajala policijska brigada. Skupovi podrške Dijani Hrki održavani su i u Novom Sadu, Nišu i mnogim drugim mestima po Srbiji.
4. novembar
   Format predhodnih dvanaestomesečnih protesta u kom su na čelu bili studenti, prešao je u formu široke protestne podrške Dijani Hrki. Okupljanje građana i dežurstva oko šatora u kom se nalazila Dijana Hrka dešavala su se svakodnevno, iako je krenuo kišni period.
5. novembar

U kampu pristalica vlasti ispred Skupštine organizovan je masovan doček Srba sa Kosova i Metohije koji su pešačili do Beograda kako bi dali podršku Aleksandru Vučiću i iskazali nezadovoljstvo protestima u Srbiji. Skupu se obratio Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, koji je poručio „Mi ne želimo da se sukobljavamo ni sa kim, ni sa blokaderima, ni sa bilo kojim građaninom Srbije“. Ujedno je pozvao i svog poslanika Uglješu Mrdića i majku nastradalog Dijanu Hrku da prekinu štrajk glađu. Na dočeku su govorili i Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije, predstavnik grupe „studenti koji hoće da uče“ i drugi.

Sa druge strane ograde demonstranti koji su se nalazili okupljeni oko Hrke negodovali su.

6. novembar
   Učenici više srednjih škola u Beogradu, napustili su nastavu kako bi došli da daju podršku Dijani Hrki, koja je izjavljivala da će istrajati u svojoj borbi, optužujući vlast i direktno Aleksandra Vučića. Celodnevna i večernja okupljanja oko podrške Hrki nastavljena su i u narednim danima.
7. novembar
   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u jutarnjim časovima telefonom razgovarao sa Dijanom Hrkom i Uglješom Mrdićem, koji su oboje štrajkovali glađu. Vučić je tom prilikom zamolio štrajkače da okončaju štrajk, iz razloga brige za njihovo zdravlje. Vučić je pozvao Dijanu Hrku da dođe u zgradu Predsedništva radi sastanka. Dijana Hrka je potvrdila da ju je Vučić pozvao telefonom, ali je odgovorila da „ne vidi smisao u razgovoru“, jer je, kako kaže, on „nenadležan“ za ono što ona traži.
8. novembar
   Dijana Hrka prestaje sa štrajkom glađu koji je vodila od 2. novembra, u blizini zgrade parlamenta. Istovremeno je izjavila da će ostati ispred Skupštine Srbije i da poziva studente na razgovor, radi dogovora o daljim koracima protesta. Tokom govora Dijane Hrke, policija je intervenirala kod zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, gde je prevoznik Jaćimović štrajkovao glađu. Tom prilikom, jedan od autobusa koji je tokom dana vraćen Jaćimoviću, bio je ponovo odšlepan uz podršku kordona policije i Žandarmerije. Građani su se okupili ispred Banovine kako bi sprečili šlepanje autobusa. Došlo je do guranja, potiskivanja štitovima od strane policije, i privođenja najmanje jedne osobe.Bilo je i više povređenih. Nakon što je autobus odvezen, Jaćimovićev maloletan sin je u uživo uključenju televizije N1 najavio da će ponovo stupiti u štrajk glađu, kao znak protesta.
9. novembar
   Više hiljada studenata mirno je marširalo kroz Beograd pod parolom „22.11 – jedna godina, isti zahtevi“, obeležavajući godišnjicu napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), koji je bio glavni organizator marša i na čije se studente napad dogodio istog datuma prethodne godine. Učesnici su zahtevali odgovornost nadležnih za smrt 16 ljudi u rušenju nadstrešnice železničke stanice, kao i za napad na studente tokom minuta ćutanja održanog tada. Šetnja studenata započela je nešto posle 12:15 časova, a kolonu su obezbeđivali redari i bajkeri. Nakon odavanja pošte stradalima minutom ćutanja, protestna kolona kretala se od zgrade FDU preko opštine Novi Beograd i Brankovog mosta, zatim do Palate pravde, i završila ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) oko 16 časova.
10. novembar
    Skup podrške televiziji N1 održan je ispred Skupštine Srbije, na uglu Vlajkovićeve ulice i Trga Nikole Pašića. Povod je bio napad na ekipu N1 koji se dogodio 20. novembra, kada je tokom izveštavanja nepoznati čovek prišao ekipi, više puta bacio kameru o zemlju i fizički napao snimatelja. Napad je osudio veliki broj organizacija, među kojima su Demokratska stranka (DS) , Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) , Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) , Udruženje novinara Srbije , Evropska federacija novinara (EFJ) i mnogi drugi. Provladina Asocijacija novinara Srbije (ANS) takođe je osudila napad.

Na skupu u znak podrške N1 pojavili su se i novinari Informera, koji su izveštavali sa mesta događaja i doneli transparente sa natpisima: „Boja mikrofona nije opravdanje za nasilje“, „Stop nasilju nad novinarima“ i „Hvala na podršci! Novinarke Informera“. Prisustvo Informera na skupu izazvalo je burnu reakciju među okupljenima. Građani i medijski radnici su negodovali i verbalno se usprotivili ekipi Informera, koja je nakon toga napustila skup. Televizija N1 i učesnici skupa opisali su prisustvo Informera kao namernu provokaciju i pritisak na učesnike.

30. novembar
    U ranim jutarnjim satima jedan student je preskočio ogradu kampa ispred Narodne skupštine Srbije u kom se nalaze protivnici blokada i nožem povredio jednog čoveka u kampu.

Održani su lokalni izbori u Mionici, Sečnju i Negotinu. Tenzije su bile vidljive, a u Mionici je došlo do sukoba dve grupe građana (pristalica antivladinih protesta i pristalica vlasti) i demoliranja lokalne kafane u kojoj je bio štab pristalica vlasti. U sve tri opštine nadpolovičnom većinom pobedila je lista vladajuće koalicije pod imenom Aleksandar Vučić.

U Beogradu, grupa građana i studenata u blokadi okupila se oko 21:00 ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Protestvovali su nezadovoljni izveštavanjem javnog servisa o lokalnim izborima tog dana. Preko projektora su na razvučenom platnu pustili televizijski prenos izbornih rezultata iz tri opštine.

28. decembar

Studenti u blokadi održali su umrežavanje svih građana Srbije 28. decembra kada su se prikupljali potpise građana u skoro 100 gradova i opština. Prikupjanje ptpisa podrške prikupljalo se na skoro 500 štandova širom Srbije. Studenti su dan kasine saopštili da su priupili skoro 400.000 potpisa podrške.