Sve ima logiku. Naravno da ima. U gradu gde logika funkcioniše po principu “ko jači – taj tumači”, sve se zapravo savršeno uklapa. Uzmeš objekat koji ti se ne sviđa? Pa šta, falsifikuješ papire, srušiš ga i pokloniš zemljište nekom investitoru. Jer ako već nema reda, neka bar ima profita. I to za moje džepove.
Tužioci bi da rade po zakonu? Slatko. Neka rade – ali negde drugde. U Beogradu se zakon čita kao dnevni horoskop: samo ono što ti odgovara. A sudbina tih starih tužilaca je da odu, jer stižu novi, sveži kadrovi kojima će se „lepo objasniti“ šta je zakon.
Studenti istrajni, čuvaju sećanja svakog dana? Pa dobro, neće se valjda grad zaustaviti zbog njih. Ako ih već ne možeš ućutkati, možeš ih pregaziti – metaforično, naravno… ili i ne baš. Uvešćemo nove studente, one poslušne, koje će se sećati samo onog što im kažeš ali na stranom jeziku.
A građani? Ma oni nikad ne znaju šta hoće. Zato je sasvim logično pomoći im da “žele” baš ono što treba – tako što ćeš im glasove malo preraspodeliti, prebrojati po sopstvenom modelu gravitacije, i podsetiti ih da izbori nisu takmičenje, već ceremonija plaćanja i varanja. Ionako nikad nisi pobedio u životu, pa je red da se tradicija nastavi… „dostojanstveno“.
I zato – dobro jutro, Beograde. Grad u kome je sve moguće, samo ne ono što je normalno. Grad u kome logika možda ne postoji, ali se zato savršeno imitira.
