Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka proslavlja se u Srbiji 14.oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru.
Sveta Petka rodila se u gradu Epivatu polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice koja je redovno posećivala crkve.
Nakon smrti roditelja odlazi u Carigrad gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije. Odlazi u Jordansku pustinju gde je živela strogim asketskim životom.
Prema predanju, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Poslušala je anđela iz svog sna i vratila se u svoj grad gde je poživela je još dve godine.
Bogougodni Hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Tokom ratnih i mirnih perioda mošti Svete Petke prenošene su više puta. Iz Epivata u Carigrad, pa iz Carigrada ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo. Nakon zauzimanja Bugraske od strane OSmanlija njen mošti prenesene su u Vlašku.
Na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).
Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora i crkvi posvećeni Svetoj Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.
