Do sredine osamdesetih godina prošlog veka kriminalističke istrage oslanjale su se na otiske prstiju, krvne grupe, svedočenja i priznanja osumnjičenih. Iako su te metode često bile dovoljne, dešavale su se i ozbiljne greške. Sve se promenilo 1988. godine, kada je jedan čovek postao prva osoba u istoriji osuđena na osnovu DNK analize. Bio je to trenutak koji je označio početak nove ere forenzičke nauke.
Dva zločina koja su uzdrmala Englesku
U engleskoj grofoviji Lesteršir 1983. godine nestala je petnaestogodišnja Lynda Mann. Njeno telo pronađeno je nedaleko od pešačke staze u blizini sela Narborough. Istraga je pokazala da je devojčica silovana i ubijena.
Tri godine kasnije, 1986. godine, gotovo identičan zločin dogodio se u susednom selu Enderby. Žrtva je bila petnaestogodišnja Dawn Ashworth. Način izvršenja ubistva bio je toliko sličan da je policija odmah posumnjala da je oba zločina počinio isti čovek.
Priznanje koje nije bilo dovoljno
Tokom istrage policija je uhapsila sedamnaestogodišnjeg Richarda Bucklanda. Tokom ispitivanja priznao je ubistvo Dawn Ashworth, ali je uporno negirao da ima bilo kakve veze sa ubistvom Lynde Mann.
U to vreme priznanje osumnjičenog često je predstavljalo jedan od najjačih dokaza. Mnogi su smatrali da je slučaj praktično rešen.
Međutim, istražitelji su odlučili da iskoriste potpuno novu naučnu metodu koja je tek počela da privlači pažnju stručnjaka.
Naučnik koji je promenio svet
Britanski genetičar profesor Alec Jeffreys sa Univerziteta u Lesteru nekoliko godina ranije razvio je tehniku poznatu kao DNK profilisanje ili „DNK otisak prsta“.
Jeffreys je otkrio da svaki čovek, osim jednojajčanih blizanaca, poseduje jedinstven raspored određenih delova DNK. Upravo ta razlika omogućava veoma preciznu identifikaciju osobe.
Kada je uporedio DNK tragove pronađene na mestima oba ubistva sa uzorkom Richarda Bucklanda, rezultat je bio iznenađujući.
DNK nije odgovarao.
To je značilo dve važne stvari:
- Buckland nije bio ubica.
- Obe devojke ubio je isti čovek.
Bio je to prvi put u istoriji da je DNK analiza dokazala nečiju nevinost.
Najveća DNK potraga tog vremena
Policija nije odustala. Organizovana je najveća akcija prikupljanja DNK uzoraka do tada.
Više od 5.000 muškaraca iz okoline dobrovoljno je dalo krv ili pljuvačku kako bi bili testirani. U to vreme to je bio potpuno nov i logistički izuzetno zahtevan postupak.
Mesecima nije pronađeno nijedno poklapanje.
Greška koja je odala ubicu
Pravi preokret dogodio se sasvim slučajno.
Jedan radnik u lokalnoj pekari čuo je kolegu kako se hvali da je dao uzorak krvi umesto svog prijatelja Colina Pitchforka, koji ga je zamolio da se predstavi njegovim imenom.
Informacija je brzo stigla do policije.
Istražitelji su odmah priveli Pitchforka i uzeli njegov pravi DNK uzorak.
Rezultat je bio nedvosmislen.
DNK se u potpunosti poklapao sa biološkim tragovima pronađenim na oba mesta zločina.
Prva presuda zasnovana na DNK
Colin Pitchfork priznao je ubistva i silovanja obe devojčice.
Godine 1988. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.
Bio je to prvi slučaj u istoriji u kojem je DNK analiza predstavljala ključni dokaz na osnovu kojeg je izrečena osuđujuća presuda.
Revolucija u forenzici
Posle ovog slučaja DNK analiza vrlo brzo postala je standard u kriminalističkim istragama širom sveta.
Njena primena danas obuhvata:
- identifikaciju počinilaca krivičnih dela,
- oslobađanje pogrešno osuđenih osoba,
- identifikaciju žrtava katastrofa,
- utvrđivanje identiteta nestalih osoba,
- dokazivanje srodstva i očinstva,
- rešavanje decenijama starih nerešenih slučajeva.
Savremene metode mogu izdvojiti DNK čak i iz veoma malih ili oštećenih bioloških tragova, što je pre četrdeset godina bilo nezamislivo.
Nasleđe slučaja
Slučaj Colina Pitchforka smatra se jednom od najvećih prekretnica u istoriji moderne forenzike.
Njegov značaj nije samo u tome što je prvi ubica osuđen zahvaljujući DNK dokazima, već i u činjenici da je ista tehnologija prethodno spasila nevinog čoveka od moguće doživotne kazne.
Time je DNK analiza pokazala svoju najveću vrednost – ne služi samo da pronađe krivca, već i da zaštiti nevine.
Danas je teško zamisliti ozbiljnu kriminalističku istragu bez DNK analize. Ono što je 1988. godine predstavljalo revolucionarni eksperiment, danas je jedan od najvažnijih stubova pravosuđa i forenzičke nauke širom sveta.
