Malo je građevina koje su toliko brzo postale deo identiteta jednog grada kao Avalski toranj.
Pre nego što je toranj izgrađen, na Avali je već postojao veliki simbol – Spomenik Neznanom junaku, završen 1938. godine prema projektu vajara Ivana Meštrovića.
Ideja o izgradnji televizijskog tornja pojavila se tokom razvoja televizije u Jugoslaviji. Beogradska televizija počela je redovno emitovanje 1958. godine, a ubrzo se pojavila potreba za snažnijim emisionim objektom.
Gradnja Avalskog tornja počela je 1961. godine prema projektu arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića, uz konstrukciju inženjera Milana Krstića.
Svečano je otvoren 5. februara 1965. godine.
Toranj je bio visok 202,87 metara i predstavljao je jedinstveno arhitektonsko rešenje. Njegova posebnost bila je u tome što nije stajao na širokoj bazi, već na tri noge, što je simbolično povezivano sa srpskim tronošcem.
Godinama je bio jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda i Jugoslavije. Sa restorana na vrhu pružao se pogled na veliki deo Šumadije i prestonice.
Nažalost, toranj je uništen tokom NATO bombardovanja 29. aprila 1999. godine. Njegovo rušenje bilo je jedan od najupečatljivijih trenutaka bombardovanja jer je predstavljao mnogo više od tehničkog objekta.
Građani su godinama pokretali inicijative za obnovu, a novi toranj izgrađen je gotovo na istom mestu. Svečano je otvoren 21. aprila 2010. godine.
Danas Avalski toranj ponovo stoji kao jedan od simbola Beograda. Njegova priča je priča o rušenju i obnovi – o gradu koji je mnogo puta stradao, ali se gotovo uvek vraćao.
Svi objekti koji drsko probadaju nebo su ružni.
Vredi napomenuti da je decenijama pre rusenja restoran bio zatvoren , kao i pristup tornju. Posle rusenja i obnove je ponovo proradio da bi se sada to sve iznajmilo nekim „likovima“ koji su podigli cene a uslugu zaboravili pa vise nema ni da pociste kako treba a kamoli da postoji neka ponuda van pica i restoranu na vrhu tornja. Tako da je to kao i sve u ovoj drzavi pod sloganom „moglo je mnogo bolje“ …
Pošto televiziji takvi tornjevi više nisu potrebni možda je novi trebalo izgraditi recimo u sred Novog Beograda ispred Arene. Bio bi mnogo veća atrakcija nego ovaj na Avali koga objektivno obilazi manji broj ljudi i sa koga se ne vidi bog zna šta