Nekada se Srpska Nova godina obeležavala tiho, u krugu porodice, često uz sveću, ikonu i molitvu. Posebna pažnja poklanjala se polazniku, prvom gostu koji ulazi u kuću, jer se verovalo da on donosi sudbinu cele godine. U mnogim krajevima domaćini nisu čistili sneg tog jutra, kako se „sreća ne bi oterala“, niti su pozajmljivali novac ili iznosili stvari iz kuće. Od tih običaja danas su ostali simbolični tragovi: porodično okupljanje, odlazak u crkvu na moleban, kao i uverenje da se u novu godinu ulazi bez svađe i teških reči. Iako su savremene proslave često javne i bučne, suština starog običaja – mir i dobra misao na početku godine – i dalje opstaje.
Kako su se nekada obeležavale Srpske Nove godine i šta se iz tih običaja zadržalo do danas?
