U petak 21. februara 2003. godine oko pola deset ujutru, na autoputu Beograd–Zagreb u blizini hale Limes na Novom Beogradu današnja Beogradska arena.
Tri službena vozila pod rotaciom kretala su se autoputem Beograd-Zagreb gde je u jednom od njih bio i premijer Zoran Đinđić. Kamion austrijskih tablica je iz zaustavne trake skrenuo ka koloni službenih vozila u kojoj se nalazio premijer Zoran Đinđić u levu preticajnu traku.
Vozač službenog vozila u kojem se nalazio premijer Zoran Đinđić uspeo je da eskivira direktan udar. Vozila pod pratnjom su nastavila vožnju prvih nekoliko metara da bi se dva vozila vratila koja su zaustavila kamion i privelo vozača tj. predalo saobraćajnoj policiji vozača kako bi ga odveli u obližnju stanicu policije.
Policija utvrđuje indetitet vizača i saznaju da je za volanom kamiona bio Dejan Milenković zvani Bagzi. Dejan Milenković Bagzi je policiji bio poznat kao deo nekada Surčinskog klana, a kasnije Zemunskog.
Kada se saznalo ko je priveden odmah se došlo do pretpostavke da je pokušan atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića.
Dejan Milenković je u stanici policije između ostalog izjavio:
„Prvo sam video nekoliko vozila tamne boje koja su prošla sa moje leve strane. Nastavio sam da vozim, ali mi je put pedeset metara dalje preprečio zatamnjeni ‘audi’. Prešao sam u zaustavnu traku i zaustavio teretno vozilo. Iz „audija“ su odmah istrčala dvojica mladića u civilu naoružana automatima „hekler“. Ja sam izašao iz kamiona, a jedan od mladića me je pitao: „Jesi li lud? Hoćeš da ubiješ premijera da ideš sto godina na robiju?“ Samo sam kratko rekao: „Izvinite, nisam hteo“.
Uhapšen je i zadržan pod sumnjom da su mu ne ispravna dokumenta za kamion, a za koji je tvrdio da je kupio na Bubanj potoku sa austrijskim tablama. Zbog sumnje za falsifikovanje isprava, određen mu je pritvor od osam dana.
Vanraspravno veće Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je na osnovu žalbe Milenkovićevog advokata donelo rešenje o ukidanju pritvora. Pušten je na slobodu jer, kako piše u obrazloženju veća, „ne postoje zakonski razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru“. Takođe, navodi se da je Milenković „trgovački putnik“ i da bi mu dalje zadržavanje u pritvoru „onemogućilo da i dalje obavlja tu delatnost i izdržava porodicu“.
Dana 12. marta 2003. godine u 12.25, u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Kao počinioci navedeni su pripadnici zemunskog kriminalnog klana.
Atentat doveo je do vanrednog stanja u Srbiji i policijske akcije „Sablja“.