Štafeta mladosti je palica koja je išla kroz nekadašnju SFR Jugoslaviju i svakog 25. maja, na praznik „Dana mladosti“, dodeljivana je tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu.
Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca i tada se zvala „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12,500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9,000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije.
Prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, taj događaj proglašen je za „Dan mladosti“. Do Titove smrti 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na Stadionu JNA u Beogradu. Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
1987 godine, u Jugoslaviji je izbio skandal kada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea „Novi kolektivizam“ po uzoru na Neue Slowenische Kunst; ono je u stvari bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela „Treći rajh“ Riharda Klajna. Čak i rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima.
Sledeće godine, 1988, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti.
