Dobro došli u Beograd! Ovu rečenicu, kao i „Dobro jutro Beograde“, često koristim u raznim privatnim razgovorima i kada pišem, pa ću i sada.
Mnogi se hvale poznavanjem Beograda ali uvek se čudim onima koji dođu na vlast, da li to bilo lokalno ili na državnom nivou, koliko malo poznaju svoje sugrađane. Istoriju kao da nisu čitali ili da im niko nije prepričavao, pa da iz njih mogu da izvedu prave zaključke. Stanovništvo se naravno menjalo kroz vekove ali duh Beograda je postao deo njih i to možete pročitati su skoro svim člancima ili knjigama koje su pisali oni koji ne žive na ovim prostorima. Neki, kao i ovi danas, pokušavali su da menjaju oblik stanovnika ali karakter je ostajao.
Znam mnogi su kritikovali građane što ćute, trpe i idu „pognutih glava“ ali upozorio sam da kada počnu najviše da ćute, da će biti potrebna samo jedna varnica gde će se čuti onda ceo grad. Beograd nikada nećete čuti da proizvodi buku žalbi svaki dan jer zna da u buci se ne čuju reči ali isto tako zna da milion glasova pretvori u jedan gde se svaka reč jasno čuje. Ono što znam da nisu mnogi shvatili, a to je da Beograd ćuti i ako su mislili da priča.
I opet istorija se ponovila. Na žalost skoro preslikana ona iz skorije prošlosti. Izgleda da su neki mislili da mogu da ispeglaju neke greške i da ih primene ali očigledno da i dalje nisu shvatili istoriju građana.
Oni koji misle da se okupio onoliki broj građana zbog neke stranke ili stranaka i taj ne poznaje Beograd. I onaj ko misli da je ono najveći broj što se okupio i taj greši. Onaj ko misli da da gradu treba udariti kontru. E, tu se tek greši.
Oni koji misle da treba da nastave da lažu. Samo neka nastave jer istina postaje jača. Oni koji misle da trebaju bicepsi za strah. Samo neka nastave jer tu nije samo hrabrost već i poznati inat. Oni koji misle da je pretnja rešenje. Samo neka nastave jer možda je jedan korak nazad ali uvek posle nazad dođu pet koraka napred.
Neki vidim citiraj moje rečenice, čak i primenjuju nešto, i malo mi je drago zbog toga ali i ja mogu da pogrešim. Možda i sada grešim ali jedno znam da mali talasi najavljuju veliki talas.
Autor: Aleksandar od Beograda
