Ознака: Dobro jutro Beograde

Saznali smo da sat na trgu nije vodootporan. Možemo očekivati novi tender za kabanice ili kišobrane. Šteta će biti naplaćena Gradskoj čistoći, a kada kiša padne od meterologa. Mislim da treba da je „sramota“ ove iz Gradske čistoće jer čiste grad. Od vlage mogu i kocke da se dignu na trgu. Dobro jutro Beograde! Aleksandar od Beograda

Da bi u Beogradu bilo nešto tvoje, potrebna je samo žica i nekoliko stubova.Ogradiš željeno mesto – po mogućstvu park, livadu ili pogled – i kažeš: „To je moje.“ Grad je jednostavan kad znaš pravila.Pravila su još jednostavnija kad ih sam postavljaš. Stojićevo brdo.Mitrovo brdo.Ako nema brda, napraviće se.Ako nema imena, dodaće se. Negde blizu reke, jer voda lepo podiže cenu.Pogled je prirodan resurs, ali brzo postane privatni. Ograda je najkraći put do vlasništva.Žica je jača od uspomena.Stub je čvršći od komšijskog mišljenja. Nekad se grad osvajao istorijom.Danas se osvaja…

Mleka ima.Mleko od domaćina teče u potocima — ali nekim drugim ulicama. Na rafovima stoji lepo upakovano neko mleko.Ima etiketu, ima rok, ima osmeh na ambalaži. Domaće mleko ima kravu.Ovo sa rafova ima marketing. Dobro jutro, Beograde.Ako ne znaš odakle je mleko — verovatno je stiglo tačno tamo gde treba. Aleksandar od Beograda

Investitor je domaći po dokumentima, a strani po ponašanju.Istoriju ne poznaje — ruši je.Komšiju ne vidi — zaklanja ga. Investitor ne pita šta je ovde bilo.Pita koliko može da stane. On ne gradi zgrade.On podiže ogledala za sopstveni ego. Grad za njega nije zajednica, već prilika.Ulica nije prostor, već prepreka.Čovek nije komšija, već smetnja. Dobro jutro, Beograde!Ako se ne prepoznaješ u svom kraju — znači da je investitor već bio tu. Aleksandar od Beograda Investitor voli grad.Naročito onaj deo koji još nije njegov. Komšije su prolazne.Zgrada je trajna.Bar dok se…

Mi imamo dobre bašte. Neki sade paradajz, a izraste marihuana. Neki krenu sa kornisonima, a završe sa tonama čudnih biljki ko da su došla sa Jamajke. Cela zimnica nam ode u duvanje – i ne, nisu krivi baštovani. Nego, izgleda, neko im je podmetnuo loše seme. Ako se posle jedenja zimnice ili salate osećate „čudno“, verovatno je domaće, a ono iz uvoza ide u tonima. Dobro jutro, Beograde! Pazite kako zalivate cveće, jer možda izraste neka čudna biljka. Posebno pazite šta je u tegli kada kupujete zimnicu. Aleksandar od Beograda

Dobro jutro, Beograde. U ovom gradu istorijske zgrade prolaze isto što i građani kod lekara. Ne ruše ih odmah. Vode ih od šaltera do šaltera. Od komisije do komisije. Od ispitivanja do ispitivanja. Dok same ne izdahnu. Zgrada dođe na pregled – fasada otpada, krov prokišnjava, temelji stenju. Ali dijagnoza se ne daje. Fali još jedan papir. Još jedno mišljenje. Još jedan elaborat. Vratite se sledećeg meseca. Ako preživite zimu. Ako se uruši – niko nije kriv. Prošla je proceduru. Bila je u sistemu. Čekala je red. Kao i građani.…

U Beogradu, saobraćaj nije samo sredstvo kretanja – to je životna škola, filozofija i test strpljenja u jednom. Svaki crveni semafor je meditacija, svaki čep je introspektivni seminar, a svaki prolazak kroz raskrsnicu – egzistencijalna odluka. U Beogradu, saobraćaj nas uči jednom: život je haotičan, pravila su fleksibilna, a cilj je… stignuti gde i kako se stigne. I ako misliš da razumeš, sačekaj sledeću raskrsnicu – pa vidi ponovo. Aleksandar od Beograda

Pogledaš u drugi grad i vidiš – grudve su uhapšene. Država je procenila da sneg ugrožava ustavni poredak. Pre toga je hapsila pesto sos, pa je jasno: nije problem nasilje, kriminal ili korupcija — problem je sve što ne može da se kontroliše, pa makar se topilo na dlanu. Ovo više nije karikatura vlasti, ovo je njen radni model. Represija prema sitnom, popustljivost prema krupnom. Policija trči za grudvama, dok milioni mirno klize u džepove podobnih. Država je snažna samo kada treba da disciplinuje građane, a nemoćna kada treba da…

Svi gradovi imaju gradonačelnike, zamenike, menadžere i administraciju koja piše izveštaje, donosi odluke, i stalno nešto „popravlja“. Beograd? On je oslobođen svega. On sam odlučuje, sam ruši, sam gradi, a ponekad i sam zaboravi šta je počeo. U Beogradu, asfalt traje dok ne odluči da postane rupa. Odluka brzo bude donešena. Jutros je, recimo, asfalt odjednom nestao – neki kažu da je „samo malo odmorio“ jer je postavljen baš pre neki dan, pa je rešio da se odmor. Rupa će možda dobiti i status kulturne baštine jer je dovoljno velika…

Kada sneg zaveje grad, mi ne pitamo da li će biti kolapsa — pitamo samo ko će prvi da pošalje saopštenje. Ovoga puta „saznali smo“ da gradske službe rade po hibridnom modelu: malo na terenu, a mnogo od kuće. Tačnije — na terenu su saopštenja, a kod kuće je stvarni rad. Sneg je pao iznenada, kao i svake godine. Niko ga nije očekivao, osim prognoze, kalendara i iskustva. Grad je, po ustaljenoj proceduri, reagovao odlučno: čekanjem. Jer zašto čistiti sneg kada postoji nada da će se sam predomisliti i nestati?…