Ознака: Dobro jutro Beograde

U Beogradu, saobraćaj nije samo sredstvo kretanja – to je životna škola, filozofija i test strpljenja u jednom. Svaki crveni semafor je meditacija, svaki čep je introspektivni seminar, a svaki prolazak kroz raskrsnicu – egzistencijalna odluka. U Beogradu, saobraćaj nas uči jednom: život je haotičan, pravila su fleksibilna, a cilj je… stignuti gde i kako se stigne. I ako misliš da razumeš, sačekaj sledeću raskrsnicu – pa vidi ponovo. Aleksandar od Beograda

Pogledaš u drugi grad i vidiš – grudve su uhapšene. Država je procenila da sneg ugrožava ustavni poredak. Pre toga je hapsila pesto sos, pa je jasno: nije problem nasilje, kriminal ili korupcija — problem je sve što ne može da se kontroliše, pa makar se topilo na dlanu. Ovo više nije karikatura vlasti, ovo je njen radni model. Represija prema sitnom, popustljivost prema krupnom. Policija trči za grudvama, dok milioni mirno klize u džepove podobnih. Država je snažna samo kada treba da disciplinuje građane, a nemoćna kada treba da…

Svi gradovi imaju gradonačelnike, zamenike, menadžere i administraciju koja piše izveštaje, donosi odluke, i stalno nešto „popravlja“. Beograd? On je oslobođen svega. On sam odlučuje, sam ruši, sam gradi, a ponekad i sam zaboravi šta je počeo. U Beogradu, asfalt traje dok ne odluči da postane rupa. Odluka brzo bude donešena. Jutros je, recimo, asfalt odjednom nestao – neki kažu da je „samo malo odmorio“ jer je postavljen baš pre neki dan, pa je rešio da se odmor. Rupa će možda dobiti i status kulturne baštine jer je dovoljno velika…

Kada sneg zaveje grad, mi ne pitamo da li će biti kolapsa — pitamo samo ko će prvi da pošalje saopštenje. Ovoga puta „saznali smo“ da gradske službe rade po hibridnom modelu: malo na terenu, a mnogo od kuće. Tačnije — na terenu su saopštenja, a kod kuće je stvarni rad. Sneg je pao iznenada, kao i svake godine. Niko ga nije očekivao, osim prognoze, kalendara i iskustva. Grad je, po ustaljenoj proceduri, reagovao odlučno: čekanjem. Jer zašto čistiti sneg kada postoji nada da će se sam predomisliti i nestati?…

Neki su se jutros probudili i, zatekavši sneg na ulicama, ostali u neverici. Ne brinite, niste jedini – gradske službe su imale potpuno isti izraz lica. Izgleda da ni oni nisu očekivali da zima stigne bez prethodnog obaveštenja. Navodno će se žaliti predsedniku jer „nisu dobili mejl“. Grudve su letele ispred Skupštine, dok su diktatorski mediji pomno pratili situaciju i spremno očekivali atentat na instituciju. Na njihovu žalost, građani su bili okrenuti sebi – institucijama će se posvetiti kada počnu da rade. Dobro jutro, Beograde! Aleksandar od Beograda

I kriminalci su dočekali svoju Novu godinu. Nije poznato još da li čekaju Deda Mraza da ga opljačkaju ili da ga vrbuju za kampanju. Nekada su vrebali iz mraka, danas su pod reflektorima. Nekada su bežali od zakona, danas drže govore i više od 400 puta. Jer sve što je političko, to je po definiciji – legalno, makar delovalo sumnjivo, glasno i sa bine. U starom Beogradu kriminal je imao stid: kapuljaču, noć i krivinu za bekstvo. U novom Beogradu ima akreditaciju, dnevnicu i direktan prenos. Nekad se kralo tiho,…

Beograđani će večeras dočekati Novu godinu na raznim mestima – po stanovima, podrumima, garažama, kafanama sa „akustikom“, pa čak i u sopstvenim mislima. Na trgovima – neće. Trgovi su, izgleda, rezervisani za istoriju, a istorija kod nas ima radno vreme od devet do zaborava. Nekada se Nova godina dočekivala javno, glasno i besramno srećno. Danas se dočekuje diskretno, po kućnom redu, uz uputstvo da se ne sećamo previše. Jer sećanje je opasna stvar – lako možeš da se setiš da je nešto postojalo. A ako je postojalo, neko mora da…

Papiri su napunili kutije brže nego pratioci Instagram stranice „Studenata u blokadi“. Potpisi su išli kao na traci – toliko brzo da su neki u vlasti ozbiljno razmišljali o tabletama za smirenje. Ali, apoteke su zatvorili, pa ostaju samo papirne maramice i duboko disanje. Oni koji traže dodatno smirenje neka im gospodin ispriča neki istorijski događaj. Verovatno će saznati i da je Kenedi ubijen kada je stao na bananu u Africi. Dobro jutro Beograde! Spremi se za još jedan dan gde se glasovi gomilaju, a istorija trpi sve.

Grad raskopan. Ašovi i dalje stoje na istom mestu gde su stajali pre deceniju, sa onim čuvenim spokojem: „Ne žurite, ništa se ovde još nije promenilo.“ Sada, kao iznenadni bljesak kreativnosti, planira se veliki ringispil. Još jedna lopata u planu, i ako ikada uspe da završi započeti rad, ostaje samo jedno pitanje: ko će uopšte sesti u taj ringispil? Mesta ima, ali svi već imaju isplaniranu budućnost – a ona se, naravno, ne završava na tim sedištima. Iznenađenje u redovima – bake i deke, koji su decenijama predstavljani kao pouzdana…

Dušan Radović je rekao:„Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga.“ Danas u Košutnjaku i dalje imamo ove što trče bez razloga. Kažu – zdravo je. Niko ne zna za šta tačno, ali deluju ubeđeno. Trče u krug, kao i svi mi, samo u cipelama čiji iznos je dovoljan da se isplate penzije za jedan mesec sa uvećanjem od 200 odsto. Ali dobili smo i nove manijake. Ovi ne trče zbog kondicije, nego zbog provizije. Ne znoje se – klize. Ne dahću – pregovaraju. Njihov puls…

Ove godine – ušteda na turizmu.Pametna odluka.Ne treba od turista praviti vernike.Mi se ovde krstimo svakodnevno, neplanski i bez pauze.Na naslovima, u saopštenjima, pred ekranima. Grad se trudi da ponudi program.Ozbiljna muzika da zvuči važno,mađioničari da deci objasne da nestanak nije tragedija, već trik.,klovnovi da nas podsete da je sve ovo jedan veliki cirkus sa stalnom postavkom,a vlast da nam priča bajke — kratke, duge, dnevne i vanredne. Nekada smo imali skečeve.Sada imamo realnost.Skečevi su povučeni jer kvare konkurenciju.Teško je biti duhovit kad te svakodnevica pretekne po apsurdu. Turisti bi…