Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja je veliki hrišćanski praznik posvećen čudesnom pronalasku (obretanju) glave Sveti Jovan Krstitelj, proroka koji je krstio Isus Hrist na reci reka Jordan. Praznik podseća na događaje kada je njegova glava, nakon mučeničke smrti, više puta pronalažena i ponovo skrivena kroz istoriju.
Prema predanju, nakon što je Jovan posečen po naredbi Irod Antipa, njegova glava je bila tajno sahranjena. Tokom vekova vernici su je pronalazili, ali je često morala ponovo da bude sklonjena zbog progona hrišćana. Zato Crkva obeležava čak tri obretenja glave Svetog Jovana.
Prvo obretenje dogodilo se kada je jedan pobožni čovek, kopajući na Gori Maslinskoj kod Jerusalim, pronašao posudu u kojoj je bila sveta glava. Kasnije je ona opet sakrivena da bi bila sačuvana od skrnavljenja.
Drugo obretenje vezuje se za vreme kada su monasi ponovo pronašli ovu relikviju i preneli je među verni narod. Treće obretenje desilo se u IX veku, kada je glava preneta u Carigrad, gde je dugo čuvana kao velika svetinja.
U pravoslavnoj tradiciji ovaj praznik podseća vernike na hrabrost i istinu koju je Sveti Jovan propovedao. On je stradao jer je javno osuđivao greh i nepravdu, pa je postao simbol pravednosti i duhovne snage.
U Srbiji se Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava 9. marta po novom kalendaru. Vernici toga dana odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetom Jovanu, verujući da pomaže u teškim životnim situacijama i donosi duhovnu snagu.
