Trnova Petka, praznik posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi Rimljanki, u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto. Kao i kod mnogih velikih praznika, crkveno poštovanje svetiteljke vremenom se spojilo sa starim narodnim običajima, verovanjima i pravilima ponašanja koja su se prenosila generacijama.
U narodu se verovalo da je Trnova Petka zaštitnica žena, dece i doma, ali i praznik koji nosi opomenu da se tog dana treba kloniti svađe, teških poslova i svega što narušava mir u kući.
Šta se nije radilo na Trnovu Petku
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan žene nisu trebalo da:
- šiju, vezu i predu;
- rade teške kućne poslove;
- peru veš;
- obavljaju poslove koji se smatraju „ženskim radom“.
Verovalo se da bi kršenje tih pravila moglo doneti nesreću ili bolest u domu. Posebno se pazilo na decu, jer se smatralo da svetiteljka štiti najmlađe.
Ovakva verovanja nisu crkvene zapovesti, već deo narodnog nasleđa i običaja koji su nastajali kroz vekove.
Zaštitnica žena i majki
U mnogim krajevima Srbije žene su se na Trnovu Petku molile za zdravlje porodice, potomstvo i zaštitu doma. Posebno su joj se obraćale one koje su imale zdravstvene probleme ili su želele da dobiju decu.
Postojalo je verovanje da se molitva upućena Trnovoj Petki izgovorena iskreno posebno uslišava, jer je i sama svetiteljka, prema predanju, prošla kroz velika iskušenja i stradanja.
Lekovita voda i izvori
Kao i kod mnogih svetitelja u narodnoj pobožnosti, pojedini izvori i bunari povezivani su sa Trnovom Petkom. Ljudi su odlazili na takva mesta, umivali se vodom ili je nosili kući, verujući u njenu blagotvornu moć.
U nekim krajevima Srbije i danas postoje izvori koji nose ime ove svetiteljke.
Cveće i ukrašavanje doma
U pojedinim krajevima postojao je običaj da se na ovaj dan bere cveće i njime ukrašava kuća ili mesto molitve. Cveće je predstavljalo čistotu, zahvalnost i poštovanje prema svetiteljki.
Verovanja o vremenu
Narod je Trnovu Petku povezivao i sa promenama u prirodi. Kako praznik dolazi početkom avgusta, u vreme kada leto počinje da pokazuje prve znake promene, govorilo se:
„Trnova Petka trnje plete, leto se okreće.“
Ovakve izreke pripadale su narodnom iskustvu i posmatranju prirodnih ciklusa.
Ko slavi Trnovu Petku
Mnoge porodice ovaj dan obeležavaju kao krsnu slavu ili zavetni dan, odlaze u crkvu, pale sveće i mole se svetiteljki. Posebno se poštuje među ženama, koje je doživljavaju kao zaštitnicu strpljenja, snage i porodičnog blagostanja.
Trnova Petka tako nije ostala samo uspomena na jednu svetiteljku iz prvih vekova hrišćanstva — u narodnoj kulturi postala je deo porodičnog života, običaja i sećanja koje se prenosi sa generacije na generaciju.
Foto: Ilustracija/ pixabay
