Marica Živković poticala je iz siromašne porodice od oca Petra Živkovića iz Masloševa,gde je i rođena. O datumu rođenja Marice nije poznato. Zna se da je imala braće ali tačno koliko nije poznato.
Marica Živković kao i sve tadašnja ženska deca brinula se oko domaćinstva i radila u polju. Postoje neka kazivanja da je bila jako dobra jahač i da za strah nije znala.
U čestim odlascima kod rodbine u druga sela upoznala je Petra Jovanovića „Mrkšu“, od oca Jovana Jovanovića, iz Viševca za koga se kasnije i udala. Nakon udaje preselila se u Viševac, u dom svoga muža. Petar nije bio vredan čovek,pa je veoma malo donosio u kuću. Ceo teret na održavanje kuće i zarađivanja pao je na Maricu.
Marica je 3.novembra 1762.godine rodila Đorđa Petrovića – vožda Karađorđa. Petar i dalje nije vodio domaćinski život već je lutao po Šumadiji. Prema priči, jedan dan se Petar na putu sukobio sa nekim turčinom pa ga ubio. Kako bi izbegao progon i osvetu nad porodicom, poveo je Maricu i sina ,pa su se selili iz kuće u kuću rođaka,da bi se na kraju nastanili u selu Žabare.
Marica je u Žabaru rodila još petoro dece: Mariju,Marka,Marinka,Milicu i Milovana. Ceo teret čuvanja dece i zarađivanja i dalje je bio na Marica jer njen muž nije hteo da služi Turcima kako bi nešto zaradio. Kako nisu imali da plate porez Turcima,često je selo sakupljalo novac kako bi pomogli Marici. U velikom siromaštvu kakvom je živela Marica sa decom nije videla izlaza, pa se rešila poturčiti ali je od toga odgovori Milutin Đurđević.
Međutim,selo više nije htelo da plaća porez za Maricu i Petra,pa turci poreznici porušiše kuću Marici. Marica sa decom osta bez krova nad glavom. Marica,Petar i deca se preseliše u Zagoricu gde su radili i podigli kuću na zemlji Mula Huseina. Petar se za Mula Huseina bavio oko pčela i kao vodeničar,a Marica oko domaćinstva i tkanja za Huseina.
Porodica se ponovo seli u Masleševo gde su živeli u kući obor kneza Nikole Jovanovića. Marica se i dalje brinula o domaćinstvu,a Petar oko stoke i u društvu sa hajducima.
Petar Jovanović gine između 1781/84.godine u borbi sa Turcima. Nakon njegove pogibije nekoliko godina kasnije Marica se ponovo udaje za Petronija Topolca.
Đorđe se ženi Jelenom Jovanović 1785/86.godine kada su se počeli zaoštravati sukobi sa Turcima. Marica sa decom,snahom Jelenom i mužem Petronijem beži u Srem kako se ne bi našla na putu turske osvete, na nagovor sina Đorđa.
Na putu za Srem,očuh Đorđa je predomislio od bega od Turaka pa je zapretio Marici i Đorđu da se vrate nazad u Zagoricu ili će ih on prijaviti Turcima. Marica pokuša odgovoriti Petronija od namere da se vrati nazad i obeća mu da će zaraditi pare i o svemu brinuti.Plakala je,klela ga je ali to nije bilo dovoljno. Petronije krenu da se vraća,a tada majka Marica poče kleti svog sina Đorđa da ga ubije. Govorila mu je da je bolje da on jedan strada nego sva njena deca i ljudi koji su sa njima.
Đorđe dade znak svom pobratimu Đorđu Ostojiću koji ubi Petronija kod sela Dučine ( Sopot).
Stalno su se selili da bi jedno vreme bili u Krušodelu gde je Đorđe radio kao šumar. Nakon nekog vremena Đorđe napušta mesto šumara i odlazi u Sombor gde se učio da bude vojnik. Prema predanu,beži iz vojske jer se sukobio sa kapetanom koga ubija i beži na Frušku goru kod majke i žene.
Verovatno negde oko 1792.godine porodica se vraća u Topolu gde su sagradili kuću,a njen sin Đorđe je postao imućan čovek. Dočekala je da ga vidi kao vođu Prvog srpskog ustanka.
Marica je preminula,pretpostavlja se, 1809 ili 1811.godine.
Foto:ilustracija/pixabay
