Vasilije je bio prezviter ankirski. Pod carem Konstancijem Hlorom trpeo je mnogo od arijanaca. U to vreme pročuo se kao veliki revnitelj pravoslavlja u Ankiri. A kad je potom stupio na presto Julijan Odstupnik i otpočeo gonjenje hrišćana, Vasilije ga je javno izobličavao i utvrđivao svoje ljude u veri. Zato je bačen u tamnicu. Pa kad je car Julijan došao u Ankiru, Vasilije je izveden pred cara, i car ga je počeo nagovarati da ostavi veru Hristovu obećavajući mu počasti i bogatstvo. Tada je Vasilije odgovorio caru:
„Ja verujem Hristu mome, koga si se ti odrekao, i koji je tebi dao ovo zemno carstvo, ali će ti se ono skoro i uzeti. Zar tebe nije stid oltara, pod kojim si se spasao od smrti kao osmogodišnji dečak, kad su tražili da te ubiju?… Zato će ti se uskoro oduzeti ovo vremeno carstvo, i telo tvoje neće biti pogrebeno, kada izvrgneš dušu u ljutim mukama„.
Razljutio se Julijan i naredio da se Vasiliju svaki dan dere sedam kaiša kože sa tela. I tako su činili mučitelji nekoliko dana. Kada je Vasilije ponovo izašao pred cara, on je uzeo sam sa sebe jedan kaiš svoje sopstvene kože i bacio Julijanu u lice viknuvši mu:
„Uzmi, Julijane, i jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život!“
Taj događaj razglasio se po varoši, i car se od stida uklonio tajno iz Ankire u Antiohiju. Vasilija su produžili mučiti usijanim gvožđem doknije preminuo 363. godine.
