Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je set zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a koji suštinski menjaju organizaciju i odnose moći u srpskom pravosuđu. Pod obrazloženjem tehničkih i organizacionih potreba uoči EXPO 2027, ovi propisi uvode novu sudsku i tužilačku infrastrukturu u Beogradu, ali istovremeno koncentrišu kontrolu nad tužilaštvom u rukama uskog kruga lojalnih kadrova.
Ključna novina je osnivanje Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, čija će nadležnost obuhvatiti Surčin i okolna naselja, odnosno prostor na kom se gradi infrastruktura za specijalizovanu međunarodnu izložbu EXPO 2027. Taj deo prestonice postaje posebna pravosudna celina, praktično izdvojena od postojećeg sistema.
EXPO kao izgovor za novu pravosudnu mapu
Predlagač zakona, Uglješa Mrdić, obrazložio je da je osnivanje novog suda neophodno zbog preopterećenosti Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Naveo je da je taj sud u 2024. godini primio više od 7.700 novih predmeta, a u 2025. preko 6.800, uz očekivanje da će obim posla dodatno porasti zbog EXPO-a.
Prema tom obrazloženju, u Surčinu se u narednim godinama očekuje talas izdavanja dozvola, nove gradnje, eksproprijacija, kao i brojni imovinsko-pravni, parnični i vanparnični postupci. Međutim, kritičari upozoravaju da se iza ove argumentacije krije nešto daleko značajnije od puke efikasnosti – redizajn pravosuđa po meri političke kontrole.
Koncentracija moći u tužilaštvu
Najsporniji deo zakona odnosi se na izmene u nadležnostima Visokog saveta tužilaštva. Njegove komisije više neće imati mogućnost da izdaju obavezna uputstva, čime se ukida jedan od mehanizama unutrašnje kontrole. Istovremeno, pravo da izdaje obavezna uputstva prenosi se isključivo na nadređene tužilačke organe.
U praksi, to znači da će šef Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, steći gotovo potpunu kontrolu nad osnovnim tužilaštvima u prestonici. Sistem koji bi trebalo da funkcioniše na principima samostalnosti i hijerarhijske ravnoteže time se svodi na vertikalu u kojoj je prostor za nezavisno postupanje drastično suzen.
Udar na međunarodnu saradnju i Specijalno tužilaštvo
Izmene zakona dodatno ograničavaju samostalnost tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje. Od sada će svaka komunikacija, razmena podataka ili učešće u međunarodnim aktivnostima morati da ide preko ministra pravde Nenada Vujića. To ne znači samo administrativnu kontrolu putovanja i seminara, već i politički filter u razmeni osetljivih informacija sa inostranim tužilaštvima.
Posebnu zabrinutost izaziva amandman poslanice SNS Olje Petrović, kojim se praktično onemogućava upućivanje tužilaca. Ta mera direktno pogađa Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, poznato kao Specijalno tužilaštvo, koje je u poslednje vreme pokrenulo istrage o korupciji u koje su, prema navodima, umešani i visoki funkcioneri vlasti.
Komentar: Rupa koju je vlast sama iskopala
Pokušavajući da pod izgovorom EXPO-a stavi pravosuđe pod čvršću kontrolu, vlast je napravila stratešku grešku u skorijoj budućnosti koja će im pokucati na vrata. I još predsednik potpisao. Koju? Možda u nekom drugom članku.
Izvor: Beogradske vesti / Nova S
Foto: ilustracija/ pixabay
