Beogradski sajam
Stari izgrađen: 11. septembra 1937.
Novi sajam: 23. avgust 1957.
Osnovano: 1957.
Osnivači: Grad Beograd
Adresa: Bulevar vojvode Mišića 14, Beograd
Beogradski sajam je društvo sa ograničenom odgovornošću za organizovanje sajamskih izložbi. Osnovano je 1957. godine.
Istorija
Godine 1923. osnovano je Društvo za priređivanje sajma.
Godine 1937. na levoj obali Save, na prostoru danas poznatom kao Staro sajmište, izgrađen je sajamski kompleks sa 26 paviljona različite namene i vlasništva, a izlagačima je na raspolaganje stavljeno 17.000 kvadratnih metara prostora pod krovom i još 20.000 na otvorenoj površini.
Prvi Beogradski sajam otvoren je 11. septembra 1937. godine. Svečano ga je otvorio Milan Stojanović, tadašnji predsednik Društva za priređivanje sajma. Prostirući se na 14 hektara zemljišta, Beogradsko sajmište je predstavljalo jednu od najvećih sajamskih površina u jugoistočnoj Evropi. Izgradnjom ovog kompleksa je dobijena prva realizovana arhitektonsko-urbanistička celina na Novom Beogradu.
Sajam je počeo organizovanjem prvog Jesenjeg sajma, a za njim su usledili Izložba živinarstva u decembru 1937, Prolećni sajam u martu 1938. i prvi Beogradski sajam automobila, najstarija sajamska manifestacija Beogradskog sajma.
Na prvoj sajamskoj manifestaciji učestvovala su 883 izlagača, među kojima čak 390 iz inostranstva, a sajam je posetilo preko 300.000 ljudi.
Drugi Jesenji sajam 1938. godine imao je 910 izlagača, a firma Filips je na Sajmu postavila televizijsku emisionu stanicu. Programe te stanice su posetioci sajma mogli da prate na prijemnicima u paviljonima.
Na sajmu su organizovane kulturne manifestacije. Između ostalih na Sajmu je održan Prvi jugoslovenski koncertni festival, aprila 1938. i Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija 1939. godine, a sa približavanjem rata Savez Sokola je na Sajmu organizovao predvojničku obuku. U planu je bilo da se do jeseni 1941. podignu zabavni park i hipodrom za 50.000 gledalaca.
Drugi svetski rat prekinuo je aktivnosti Beogradskog sajma, a sajamski kompleks pretvoren je u nacistički koncentracioni logor, „Jevrejski logor Zemun“, u kome je izvršen veliki pogrom Jevreja,a kasnije Prihvatni logor za različite taoce.
Nakon Drugog svetskog rata
Zbog sećanja na stradanja i žrtve, Staro sajmište nije više moglo da obavlja nekadašnju funkciju, te je nastala ideja o izgradnji novog sajamskog kompleksa na suprotnoj obali reke.
Zbog toga je Narodni odbor Beograda 13. maja 1953. godine doneo odluku o izgradnji novog sajamskog kompleksa. Početku izgradnje je prethodio konkurs na kojem je prva nagrada dodeljena projektu arhitekata Vladete Maksimovića i Milorada Pantovića. Na inicijativu investitora se odustalo od prihvaćenog prvonagrađenog projekta.
Zbog toga je arhitekta Milorad Pantović obišao najmodernije evropske sajmove, i sa novim timom saradnika, inženjerima Brankom Žeželjem i Milanom Krstićem, izneo nov projekat koji je sproveden i kojim je Beogradski sajam dobio izgled kakavi ma danas.
Beogradski sajam je otvoren 23. avgusta 1957. godine, sada po drugi put, dvadeset godina posle prvog. Novi sajamski kompleks obuhvata prostor koji se formirao uz savsku obalu, od raskrsnice Mostar, duž Bulevara vojvode Mišića.
Prva manifestacija bio je Sajam tehnike, otvoren 23. avgusta 1957. Ovu prvu posleratnu sajamsku manifestaciju otvorio je Franc Leskošek, član Saveznog izvršnog veća. Prvi posleratni Beogradski sajam tehnike posetilo je 1.115.000 posetilaca. Godinu dana kasnije, na prvu posleratnu godišnjicu Sajma tehnike i tehničkih dostignuća, odnosno godišnjicu samog Beogradskog sajma, kao i na 20-ogodišnjicu prvog Filipsovog TV emitovanja, iz studija smeštenog na Sajmu TV Beograd emitovao je svoju prvu emisiju.
Epidemija Koronavirusa
Tokom pandemije virusa korona 2020. godine hale Beogradskog sajma adaptirane su za smeštaj pacijenata sa blažim simptomima zaraze. Tokom 2021. godine, hala 3 i hala 11 Beogradskog sajma su postale glavni punktovi za vakcinaciju.