Manastir Sibnica

Manastir Sibnica je srpski pravoslavni manastir i posvećen je Svetoj Petki.

Godina izgradnje i nastanak manastira u Sibnici nije poznat.

S’ kraja XVI veka, u Smederevskom defteru broj 184, u Beogradskoj nahiji kod sela Seone zabeležen je manastir Prečiste, pa se pretpostavlja da je to bio po bratstvu mali manastir.

Manastir je do početka 20. veka bio zapušten, ali je prem apredanju, obnovljen od strane Vladimira Vlajka Milosavljevića.

Prema predanju, Vladimiru Vlajku Milosavljeviću,sibničaninu koji se nalazio na robiji, jer je na sebe preuzeo očevu krivicu i kaznu zbog ubistva čoveka, jedne noći u snu javila Sveta Petka i rekla mu da ide u Sibnicu da nađe mošti svetiteljske. Nakon što mu se i naredne noći javila sa istom porukom, on je san ispričao upravniku zatvora. Misleći da se radi o nekom prevarantu upravnik ga je oterao. Međutim, nakon što je ovaj događaj ispričao svojoj supruzi, ona ga ubedi da pusti Vlajka da pokuša pronaći grob i mošti Svetitelja. Nakon što se 1924. godine, Vlajko vratio u Sibnicu, u traganju su mu pored čobanina Jovice Ristivojevića, pomagali i drugi sibničani. Kada su već odustali od traganja, Vlajku se Svetiteljka ponovo javi u snu i objasni mu gde da kopa. Na ukazanom mestu naiđoše na zidove neke građevine, a unutar zidova mošti, za koje je Vlajko već spremio kovčeg. Vlajko je od svoje kuće preneo staru zgradu čatmaru koja je imala dva odvojena odeljena. U jedno odeljenje su smestili kovčeg, a po zidovima su okačili njima dostupne ikone i druge svete slike.

20.marta 1988. godine, Sibničani su osnovali Glavni odbor za obnovu, odnosno izgradnju manastira. Zemljište površine sedam ari ustupila je Zora Radovanović iz Sibnice, projekat je uradio arhitekta Radovan Ristivojević, a za predsednika Odbora izabran je Radomir Raka Ristivojević. Brzo je prikupljen potreban materijal i novac i crkva manastirska je brzo sagrađena. U središnjem delu naosa u mermernom kovčegu smeštene su mošti Svetitelja.

Početkom 1991. godine, započeti su radovi na konaku, popravljen je i nasut prilazni put od glavnog puta do manastira. Osnovni radovi su i završeni te 1991. godine.

Crkva je bila bez zvonare i istu je trebalo dograditi na zapadnom delu. Nakon prekida radova usled rata 1999. godine, tri godine kasnije crkva je dobila zvonaru.

Izvor: Aleksandar od Beograda / opština Sopot