Pohvalio se neko kako su urađene saobraćajnice, škole, vrtići, besplatni bazeni i knjige… Jedan iz opozicije je rekao kako je on tu godinu dana i da je gori nego prethodni, a to znači da nema pojma šta priča. Isti je. Kada neko hoda, priča i radi kao prethodni ali samo ne izgleda kao on ne znači da nije isti. I nije godinu već skoro dest godina su isti.
A, ovaj što se hvali bez kamen temeljca i što su u suštini govori da ne postoji sistem po kome se radi je posebna priča.
Saobraćajnice ili ti bolje rečeno ulice koje su asfaltirane trebalo bi da imaju svoj plan održavanja, a ako nemaju, to znači da nije uspostavljen sistem za njihovo održavanje. U gradu ima oko 8.000 ulica zvaničnih ali ima i onih samonapravljenih. Pored grada o saobraćajnicama ili ulicama vodi računa i opština koja bi to trebalo da finansira ili deo da uloži. Takođe, kada se hvališ nešto što nije u tvojoj nadležnosti to dosta govori i o čoveku. Da ne ulazim sada u sve aspekte oko nadležnosti kada je u pitanju i državni put. Suština je jedna. Ko se još hvali asfaltiranjem??? I još jedno pitanje – Ko finansira izgradnju ulica kada se zgrade izgrade na poljanama bez dozvole ili sa upotrebnom dozvolom?
Škole i vrtići koji su renovirani, a zar deca su išli u prljave škole i vrtiće koji se ne održavaju redovno? Trebalo bi da postoji redovan sistem renoviranja škola i vrtića. Hoće li neko da kaže da taj sistem ne postoji i da deset godina niko nije renovirao ili ti krečio vrtiće i škole? Ko se još hvali krečenjem škole i vrtića?
Da li je novi sistem karata dobar? Već sam pričao o tome i kažem da je ideja dobra ali implementacija… Reći ću to u skadu sa prethodnim delom: „Sedi jedan“.
Kada neko kaže da je nešto besplatno skrene mi pažnju redovno, ali ne samo meni već i svim građanima. Ni jedan političar koji je na vlasti, na bilo kom nivou, ne može sebi da dozvoli da kaže da je nešto besplatno. Novac se izdvaja iz budžeta, a budžet se dobija iz raznih prihoda koji se uzima od građana. Prema tome, nije besplatno već su sredstva, ili ti novac građana, koja su trebala da budu namenjena u druge svrhe preraspodeljena na knjige i bazene. Sem ukoliko nemamo nekog dobrotvora, pa je iz sopstvenog džepa dao novac. Ako postoji, da mu svi izrazimo iskrenu zahvalnost.
Ponekad je bolje ćutati jer nema elemenata ili ti kamen temeljca za hvalisanje jer spisak ne učinjenog raste, a onaj deo oko učinjenog je tek posebna pojedinačna priča.
Autor: Aleksandar od Beograda
