Svaki dan neki događaji, od koji su neki bitni, a drugi i nisu nešto što značajno utiče na funkcionisanje grada ili na budućnost njenoh građana. Kada stalno vičeš vatra građani će te gledati kao ludog Anastasa ili ti kako se odomaćio izraz Ludi Nasta.
Kada se vidi „dim“ u obliku stanice to nije znak za trčanje sprinta u dugom maratonu, već samo ukazivanje na problem. Treba razlikovati dim od požara.
Problem koji je pod „požarom“ i koji treba rešavati je novi sistem prevoza ili ti afera koju kao da neko gleda da se zaboravi. Stari i novi „dimovi“ će se stvarati, a sve u jednom cilju da se zaboravi. Nikome nije skrenulo pažnju da „stari prevoznik“ „već poziva na kupovinu mesečnih karata, a novi „kung fu majstor“… Ma, šta ga komentarisati kada dela sve govore.
Problem je kada ministar izađe i traži opravdanje za školske posete koje direktno i indirektno utiču na odrastanje dece. Možda je to u njegovom okruženju normalno, što i verujem, ali nikako taj svet ne treba seliti u učionice jer i dalje svi roditelji gaje nadu da nekom ministru to neće biti normalno.
Autor: Aleksandar od Beograda
