Beogradski zoološki vrt kakvog dana većina poznaje je sasvim drugačije izgledao do 1987. godine kada je počela njegova rekonstrukcija.
I ulaz je imao drugačiji izgled i organizaciju ulaska i izlaska. Tokom 80-tih godina, tadašnji direktor Beo zoo vrta Vuk Bojović, postavio je kavez nakon ulaska u zoo vrt sa leve strane gde je prvobitna zamisao bila da se odmah na ulasku posetioci upoznaju sa novim stanovnicima ili onima koji su trenutna atrakcija.
Jedna od tih atrakcija bila su mladunčad bengalskog tigra Saba i Kali koji su postali atrakcija 1988. godine jer je bilo dozvoljeno u određenom periodu da deca, ali i da ih stariji sugrađani pomaze ili malo pridrže. Kako su tigrići brzo odrastali dešavalo se da neki odu iz zoo vrta pocepanih farmerki ili nekog dela odeće ali bez povrede i bez ljutnje jer je svima igra sa tigrovima bila za prepričavanje.
Saba i Kali bili su mladunčad bengalskih tigrovi Cezara i Ruske.
Mladunčad Saba i Kali bili su tada glavni događaj Beo zoo vrta i imalo je mnogo smešnih situacija ali ipak bi izdvojio jednu koja skoro pa da nije poznata široj javnosti. U pomenutom periodu u Beo zoo vrt je, skoro svakodnevno, dolazio tada naše „matematičarsko čudo“. Taj tadašnji dečak živi danas u Americi, i video sam neke članke o njemu u našim novinama i pomislio sam koliko toga se zaboravi o nekoma ali nego da se vratim na Sabu i Kali.
„Matematičko čudo“ je veoma često tražio od Vuka Bojovića da se igra sa tigrićima i ako je bio upozoren više puta da to može biti opasno jer njihova igra može da mu izazove opasne povrede.
Gospodin Bojović mu je nevoljno dozvolio da uđe u kavez sa tigrićima, ali uvek u pratnji nekog od zaposlenih iz zoo vrta.
Jednom prilikom „matematičko čudo“ je ostavljen sam bez nadzora koji je imao u nekoliko prilika. Tigrići Saba i Kali su se razigrali da su počeli da cepaju farmerke tom „matematičkom čudu“ a onda se on i ozbiljno zabrinuo i video da je igra prešla na ozbiljniji nivo za Sabu i Kali. U strahu za sopstveni život, koji nije bio ugrožen, uhvatio se za kanap koji je bio zakaćen za plafon dela kaveza kako bi bio van dometa tigrićima. Moglo se čuti “ Vuče! Vuče!“ od „matematičkog čuda“ koji je tražio da ga izvedu napolje.
Ostao je neko kratko vreme u kavezu dok ga nisu pustili napolje. Nakon ovog doživljaja više nikada nije dosađivao da ga puste unutra ali i sve ređe je posećivao zoo vrt.
Autor: Aleksandar od Beograda
