Uprava grada Beograda je bila upravno-bezbednosna institucija u Beogradu u periodu 1839-1944. Najveći deo tog vremena bila je smeštena u „Glavnjači“ ( zloglasni zatvor) koja se nalazila na mestu današnje zgrade Hemijskog fakulteta na Studentskom trgu u Beogradu.
Beogradom su upravljala dva organa vlasti, Uprava grada Beograda kao nosilac policijske i upravne državne vlasti i Opština grada Beograda kao nosilac samoupravne vlasti.
Upravnik grada Beograda Mihailo Cerović bio je upravnik grada Beograda u dva perioda i to: 25.10.1903 – 20.1.1905. i 16.3.1906 – 19.7.1907.godine.
Mihaila Cerovića su pratili brojni “skandali” i tračevi, a jedan od njih dostigao je vrhinac 15.02.1904.
Žensko društvo su činile ugledne beogradske dame i one su veoma često održavale razna okupljanja kako bi sakupile pomoć za siromašne i decu bez roditeljskog staranja, davale svoje mišljenja o događajima u Beogradu i Srbiji koja su svakako imala svoju težinu.
Na okupljanju tog 15.02.1904.godine došao je predlog da se na zid stavi slika kraljice Natalije Obrenović koja je proterana iz Srbije 1891.godine ali je i dalje bila omiljena u Srbiji.
Za ovaj predlog čuo je tadašnji upravnik grada Beograda gospodin Cerović i pojavio se na ovom skupu Ženskog društva. Vikao je na prisutne beogradske dame i vređao ih svakakvim rečima.
“Koje su to reakcionarske švaleruše, koje hoće da stave sliku kraljice Natalije?”
Jedna od “blažih” rečenica koje je izgovorio zabeležila je i tadašnja štampa jer se ceo događaj veoma brzo prepričavao beogradskim ulicama. Pretio im je zatvorom,lancima i bukagijama i nazivao ih raznim pogrdnim imenima.
Posle ovog skandala gospodin Cerović se našao u veoma nemiloj situaciji. Dame koje je izvređao su bile žene imućnih i moćnih ljudi koji su vodili Beograd. Tražile su da se izvede pred sud, da ostane bez mesta upravnika, a bilo je tu i slobodnijih predloga.
Mihailo Cerović je pokušao da se izvini zbog nemilog događaja čime je potvrdio da se ne radi o samo čaršijskoj priči.
Ostao je na toj funkciji
