Sretenje Gospodnje se slavi na 40 dan od Božića.
Po Svetom pismu četrdeseti dan po rođenju Hrista povede Marija svog sina u hram jerusalimski da ga posveti Bogu. Prvosveštenik Zaharija bio je tada starešina hrama, otac Jovana Preteče. On stavi Devicu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.
Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče:
„Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj…“
Još reče Simeon za Hrista Mladenca:
„Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ .
Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devicu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg.
Dan Sretenja praznovan je od samog početka, ali je ustanovljeno je 544. godine u vreme cara Justinijana.
