Prve samouslužne kase (self kase) u Beograd su došle 2011. godine, a prve u Srbiji počele su sa radom godinu dana pre u Novom Sadu.
Trebalo je skoro deceniju, pa da se njihova primena proširi i na ostale prodavnice ili markete u Srbiji. Danas self kase, zaposleni u marketima zovu „humanitarne kase“.
Humanitarne kase je sarkastični naziv jer ima slučajeva gde neku potrošači skeniraju samo jedan deo artikala od onih kojim se realno nalazi u korpi ili kolicima. Neki marketi beleže čak i povećane manjkove što dovode u vezu sa „humanitarnim kasama“.
Cilj self kasa je da se smanje redovi na kasama, ubrza kupovina ali i “ krpljenje rupa“ zbog sve manjeg broja zaposlenih koji se odlučuju da rade u marketima zbog malih plata i drugih poteškoća koja imaju zaposleni.
U svetu postoji više vidova kupovine sa samonaplatom koji će u nekom trenutku verovatno stići i u Srbiju, kao što su skeniranje tokom kupovine preko nekih aplikacija, skeniranje u samim potrošačkim kolicima, upotrebom kamera i raznih senzora koje registruju sadržinu korpe gde potrošač prilikom izlaska samo plati ili mu se već skine sa kartice prilikom izlaska iz prodavnice.
Kako vreme ide izgleda da će se izgubiti pojam trgovac koji će znati da adekvatno posavetuje potrošača, a da će potrošač lutati prodavnicama kako bi našao ono što mu se nalazi na spisku gde se gubi tz. impulsivna kupovina.
Pijace mogu da vide svoju priliku i da privuku potrošače što će se svakako odraziti na gubitak potrošača u prodavnicama u budućnosti.
Autor: Aleksandar od Beograda
