Francuska glumica Brižit Bardo preminula je danas u 91. godini, prenosi Gardijan.
Brižit Bardo nije bila samo filmska zvezda. Ona je bila potres. Poremećaj u pravilima lepote, morala i ponašanja jednog posleratnog sveta koji je još pokušavao da se sabere i glumi pristojnost. Kada se pojavila, pedesetih godina prošlog veka, nije donela samo novu estetiku – donela je slobodu, ili barem njenu iluziju.
Rođena 28. septembra 1934. godine u Parizu, u strogoj buržoaskoj porodici, Brižit An-Mari Bardo odrastala je u kući discipline, baleta i očekivanja. Majka ju je učila manirima, otac redu, a baletski štap oblikovao joj je držanje. Ali ništa nije moglo da obuzda ono što će kasnije postati njen zaštitni znak – prirodnost koja prkosi pravilima.
Kao tinejdžerka pojavila se na naslovnici modnog časopisa Elle, gde ju je zapazio mladi reditelj i scenarista Rože Vadim. Njihova ljubavna priča bila je kratka, ali sudbonosna. Film „I Bog stvori ženu“ (1956) nije samo lansirao Brižit Bardo u zvezde – on je uzdrmao tadašnju Evropu. Kamera ju je volela jer nije glumila ženstvenost, ona ju je živela. Bosa, raspuštene kose, bez trunke izveštačenosti, postala je simbol erotske slobode koja nije tražila opravdanje.
U svetu koji je još uvek merio žene po ulogama supruge i majke, Bardo je nudila nešto opasnije – nezavisnost. Nije se trudila da bude dopadljiva, nije skrivala emocije, nije igrala po pravilima studija. Filmski kritičari često su joj zamerali glumačku „nedisciplinu“, ali publika je znala: Brižit Bardo nije igrala likove – ona je bila prisutna.
Tokom šezdesetih snimila je više od četrdeset filmova, sarađivala sa velikim rediteljima poput Žan-Lika Godara („Prezir“), Luja Mala i Anrija-Žorža Kluza. Ipak, uprkos slavi, glamuru i bogatstvu, iza kamere rasla je njena lična pobuna. Slava ju je gušila, javnost progonila, a mediji nemilosrdno secirali svaki njen korak. Nekoliko puta je pokušala samoubistvo – tihih krikova jedne žene koju je svet obožavao, ali nije slušao.
U 39. godini, na vrhuncu slave, Brižit Bardo je donela odluku koja je zbunila svet: povukla se iz filma zauvek. Bez oproštajnih turneja, bez sentimentalnih intervjua. Otišla je tiho, kako je i živela – po svom.
Drugi život Brižit Bardo bio je radikalno drugačiji. Posvetila se borbi za prava životinja, osnovala Fondaciju Brižit Bardo i postala jedna od najglasnijih aktivistkinja u Evropi. Lov, industrijsko klanje, eksperimenti nad životinjama – sve je to postalo njeno novo bojno polje. Više nije bila filmski seks-simbol, već neprijatni glas savesti, često u sukobu s javnim mnjenjem i politikom.
Brižit Bardo živela je povučeno u Sen Tropeu, daleko od reflektora koje je nekada sama palila. Njeno lice je ostarilo, ali mit nije. Ostala je simbol epohe u kojoj je žena prvi put smela da bude svoja – nesavršena, slobodna i glasna.
Brižit Bardo nikada nije želela da bude uzor. I upravo zato to jeste postala. Ne kao glumica sa Oskarima, već kao žena koja je imala hrabrosti da kaže: dosta.
Foto: Ilustracija/ pixabay
