Najveća brodska nesreća u Srbiji odigrala se 9.septembra 1952.godine u Beogradu na ušću Save u Dunav gde je život izgubilo preko 120 ljudi.
Tog kobnog 9.septembra u 13.07 časova sa Savskog pristaništa krenuo je brod „Niš“ koji je saobraćao do Zemuna. Brod je mogao da primi nešto preko 60 putnika ali zbog male destinacije dešavalo se da primi i nešto više putnika. Koliko je poznato tog dana prodato je 106 karata ali tu je bilo dece i oni koji su imali mesečne karte.
Dan je bio sunčan i već što se brod otisnuo počeli su da se skupljaju oblaci i da duva jači vetar. Samo nekoliko minuta od trenutka kada je isplovio brod „Niš“ se našao u centru nevremena gde su udari vetra bili preko 130 kilometara na čas uz jake pljuskove. Koliko je bilo mesta putnici su se sakrili u potpalublje, a oni koji nisi mogli da stanu gledali su da se drže na brodu kako ih vetar ne bi bacio preko palube.
Kapetan broda „Niš“ Ferdinand Nobilo naredio je da se brod okrene ka obali i tada u 13.12 časova jak udar vetra okrenuo je brod. U potpalublje prodrla je voda i putnici su bili zarobljeni. Pokušali su da ih oslobode ali voda je već ispunila brodsko potpalublje i brod je potonuo na dno.
Oni koji nisu bili na potpalublju sručio se na njih grad koji je neke onesvetio i faktički ih usmrtio. Prema tadašnjim pričama grad je bio veličine kokošijeg jajeta.
U pomoć krenuli su svi sa obale čamcima ali uspelo je da se spasi 30 putnika, a koliko je poznato preko 120 se utopilo.
Nakon nesreće proglašena je trodnevna žalost ali nesreća nije bila na prvim stranama novina jer nije bilo „prikladno“. Razlog: Neki misle jer je Ratna mornarica slavila deset godina postojanja, da tadašnja vlast nije htela da se piše o neuspesima… Državna komisija je zaključila da niko nije kriv za tragediju.
Sećanje na stradale putnike i dalje ostaje u formi pisanja. U Beogradu ne postoji ni jedno obeležje o velikoj tragediji.
