I kada postaneš svestan sveta oko sebe i kada ostariš uvek te boli nepravda. Saznanje da nemaš moć kod nekih izaziva bes, a oni neki drugi nađu način kako da i nepravdi pričaju. Neki joj se rugaju, neki o njoj kroz književno delo ispovedaju, a neki prosto napišu pesmu koja će se nepravdi rugati ili pisati o ljubavi što najviše boli. Nepravdu je uvek bolela ljubav, a ljubav se čuva da je nepravda ne bi uprljala.
Oni koji su bili zabranjeni, sada su otkriveni kada više nisu među nama, jer nema ih da im zabrane da budu otkriveni. Nepočinjen greh koji su svalili na njihovu ljubav, došao je pred njihova vrata koja su morali da otvore jer ljubav koja je ostavljena vratila je nepočinjen greh grešnicima. Gresi nisu ono što nam drugi pripisuju, već oni što nam kada dođemo pred njih otpisuju.
U ljubavi smo svi jednaki i kada nam je daju i kada nam je oduzimaju, i kada je delimo i kada je ljubomorno čuvamo. Pokušavaju neki da nam je oduzmu, a da budemo iskreni, ponekad i u tome uspevaju, pa se okrenemo onima najbližima da bi i to malo što imamo sačuvali. Sagradimo svoj svet u kome nema izdajnika i stranih plaćenika, nema bruto i neto, već celokupan iznos ljubavi isplatili onima sa kojima kašiku i jastuk delimo.
Ljubavi za ceo svet nemamo, ali ako svako da svojoj porodici imaće je svi.
