Beogradski magazin, zanimljivosti,Beograd,svet,video,putovanja
Petrovski post počinje 16. juna i traje do 11. jula i on je pokretan post. Za vreme trajanja posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.
Read More
Jedna od najlepših ulica na svetu nalazi se u Kikindi. Ulica generala Drapšina duga je oko dva kilometra sa ukupno 389 drvoreda predstavlja pravi zeleni tunel. Drvored je zasađen krajem Drugog svetskog rata koje krase vrste koprivića, javora, lipe i duda. Svrstana je mešu najleše ulice na svetu.
Read More
Spomenik Jovanu Popoviću u Kikindi delo je vajara Aleksandra Zarina. Spomenik je urađen u bronzi 1953. godine. Svečano je otkriven 15.11.1953. godine. Na postamentu je s jedne strane uklesan poznati pesnikov stih: „Ko udara u srca naša, udara u kremen kamen“, a s druge stra ne: „Za pravi život dao bih života tri“. Jovan Popović (Kikinda, 18. novembar 1905 – Beograd, 13. februar 1952) je bio pesnik i književnik.
Read MoreDuhovi, trojice, trojčindan ili pedesetnica hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja. U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Tog dana se posećuju manastiri i crkve a dobro je poneti i malo svete vodice i tražiti taj dan oprost svih grehova,veruje se u narodu.
Read More
Skulptura „Devojka sa krčagom – Kruševljanka“ nalazi se na kružnom toku na Trgu Kosturnica u Kruševcu. Delo je kruševačke umetnice Marije Ćirić. Skulptura, a ujedno i fontana, postavljena je 2019. godine kada je rekonstruisan Trg Kosturnica. Foto: Aleksandar od Beograda
Read More
Skulptura „Majka Srbija i Majka Grčka“ nalazi se u Kruševcu i otkrivena na Vidovdan 1999. godine na Rasinskom trgu. Autor je slikar Milić od Mačve, kome je ovo i jedino vajarsko delo. U monolitu od belog venčačkog mermera isklesane su figure dve majke koje simbolišu prijateljstvo dva naroda, u vreme kada posle albanske golgote Grčka pomaže Srbiju i oporavlja na Krfu njenu vojsku. Foto: Aleksandar od Beograda
Read More
Hrist je nakon Vaskrsenja proveo 40.dana sa svojim apostolima kako da šire veru pa je ovaj dan nazvan Spasovdan. Kao i kod mnogih praznika i za ovaj se vezuje nekoliko verovanja a u koje se nekada verovalo i primenjivalo. U nekim krajevima su se na ovaj dan pravili krstići od raznih grančica i stavljali ili kačili na samu kuću jer se verovalo da donosi spasenje za porodicu i kuću. Verovalo se da na ovaj dan treba sakupljati cveće i da ih kuća bude puna kako bi uvek mirisala i donela…
Read More
Štafeta mladosti je palica koja je išla kroz celu SFR Jugoslaviju i svakog 25. maja, na praznik „Dana mladosti“, dodeljivana je tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu. Dan mladosti se održavao u znak sećanja na pobijene omladince, čitav Okružni komitet SKOJ-a za Drvar, tokom nemačkog desanta u Drugom svetskom ratu. Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12,500 omladinaca, koji su pretrčali trasu dugu 9,000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa…
Read More
Dan mladosti je bio praznik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), koji se obeležavao 25. maja, proslavljao se od 1945. do 1988. godine. Praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita (1892 -1980) i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na sletu, koji je organizovan na stadionu JNA – Stadion…
Read More
Da li je iznenađenje? Nije! Srbija bez učešća u finalu „Pesme Evrovizije“ Održano je drugo polufinale „Pesme Evrovizije“ i sada su poznati svi finalisti ovogodišnjeg takmičenja. U finale nije otišao predstavnik Srbije kao i Crne Gore. Srbiju je predstavljao Princ od Vranja sa numerom „Mila“. Deset takmičara iz drugog polufinala koji idu u finale: Foto: Ilustracija / pixabay
Read More
Prvih 10 finalista su predstavnici Norveške, Albanije, Švedske, Islanda, Holandije, Poljske, San Marina, Estonije, Portugalije i Ukrajine. U finale nisu otišli predstavnici Slovenije, Belgije, Azerbejdžana, Hrvatske i Kipra. Očekivani prolasci predstavnika svih zemalja bez i jednog iznenađenja. Drugo polufinalno veče je na programu 15. maja kada će nastupiti i predstavnik Srbije Princ od Vranja. Prema kladionicima Princ od Vranja neće uspeti da se plasira u finale, ali i prema ličnom mišljenju. Foto: Ilustracija / pixabay Autor: Aleksandar od Beograda
Read More
Prema običaju na Svetog Jeremiju vernici razgone zmije. Uglavnom muškarci iz porodice u jutarnjim satima, kada sunce dotakne vrh roda lupa se u tiganj ili šerpu i kazuje: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“ Na Svetog Jeremiju se ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije. Po…
Read More
Kedrovićeva apoteka je najstarija kruševačka apoteka osnovana 20. avgusta 1868., a osnovao je Dragoslav Kedrović. Radila je pod imenom „Kod svetog Jovana” u ulici cara Dušana u Kruševcu Projekat za zgradu apoteke je uradio Nikola Pašić kao inženjerijski pripravnik i u toj zgradi, preko puta Kuće Simića, je apoteka radila od 1893. do 1965. godine. Za potrebe svoje apoteke Kedrović je zakupio dućan Vule Radosavljevića, trgovca iz Kruševca, u ulici cara Dušan i na tom mestu je apoteka ostala sve do 1887. godine kada je preseljena u centar, gde ostaje…
Read More
Pesmu Đurđevdan je izveo ugoslovenski bend Bijelo dugme. Glavni vokal je Alen Islamović, dok prateće peva tekstopisac Goran Bregović. Horske deonice pesmi izvodi Prvo beogradsko pevačko društvo, dok svira Orkestar Kadrijevi. Melodija je preuzeta iz romske pesme Ederlezi. Goran Bregović je istu pesmu producirao 1988. godine za potrebe filma „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, ali rešava da napravi i prepev sa novim aranžmanom za album Bijelog dugmeta Ćiribiribela, kao omaž Đorđu Balaševiću i stihu iz pesme „Priča o Vasi Ladačkom” (Kada nisam sa onom koju volem). Đurđevdan postaje najveći hit…
Read More
Američki predsednik Donald Tramp naložio je svojoj vladi da ponovo otvori i proširi Alkatraz, ozloglašeni bivši zatvor na teško dostupnom kalifornijskom ostrvu kod San Franciska, koji je zatvoren više od 60 godina. Predsednik SAD je na društvenom mređi X napisao: „OBNOVITE I OTVORITE ALKATRAZ! Predugo je Amerika bila mučena zlobnim, nasilnim i višestrukim kriminalcima, talogom društva, koji nikada neće doprineti ničemu osim bede i patnje. Kada smo bili ozbiljnija nacija, u prošlim vremenima, nismo oklevali da zatvorimo najopasnije kriminalce i držimo ih daleko od svakoga kome bi mogli da naude.…
Read More
Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja od magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, do praznika vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Malo koji praznik ima toliko običaja i verovanja kao Đurđevdan. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i let. Glavne običaje Đurđevdana čine pletenje venaca od đurđevskog cveća,umivanje vodom u kome se nalazi đurđevak,kupanje na reci,kite kapije i ulazna vrata u kući. Kićenje vrata i prozora se vrši dan pred Đurđevdan ili rano ujutro – „Da godina bude zdravlja,…
Read More
Ministarstvo kulture Republike Srbije za kolekciju Narodnog muzeja u Beogradu kupilo sliku Uroša Predića „Angelina“. Slika je kupljena na aukciji u bečkom „Doroteumu“ za 120.000 evra. Sliku Uroša Predića „Angelina“ nastala je 1884. godine. Angelina je dimenzija, 26 x 21 centimetar. Na slici je sedmogodišnja bratanica Uropa Predića. „Aukcijska prodaja umetničkog dela „Portret devojčice sa knjigom u fotelji“ iz 1884. godine Uroša Predića na aukciji aukcijske kuće Dorotheum u Beču Republika Srbija je danas na aukciji u Aukcijskoj kući Dorotheum u Beču kupila za kolekciju Narodnog muzeja Srbije, izuzetno vredno…
Read More
Srpska pravoslavna crkva obeležava Pobusani ponedeljak, odnosno „Vaskrs za mrtve.“ To je prvi ponedeljak nakon Vaskrsa. Narodni običaj kaže da treba pobusiti grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Veruje se da ovaj dan treba da bude posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima. Jaja se kucaju o spomenik preminulog a preostala jaja dele se sirotinji. Dodaci
Read MoreUkućani se rano ujutro umiju vodom i odlaze u crkvu na jutrenje i Vaskršnju Liturgiјu, gde su sa sobom poneli Uskršnja jaja. Nakon ulaska u crkvu domaćica podeli jedan deo jaja domaćinima u crkvi a drugi deo nakon bogosluženja komšijama, prijateljima i svima bliskima ispred crkve. Nakon službe u crkvi svi bi se okupili na određenom mestu oko crkve ili na nekom polju gde bi domaćice poslužile meso, vino,rakije a onda se igralo i pevalo. U sеlima јužnе Srbiје, prvо sе prima „kоmka“ – pričеšćuјu sе, i tо pоštо su svi…
Read MoreVelika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje…
Read More