BEOGRADSKE PRIČE | Beogradske vesti

Drvo Beograda

06/08/201823/12/2022 Alex

Drvo Beograda na Kalemegdanu stoji samo, udaljeno od ostalih svojih prijatelja. Neki bi rekli da usamljeno gleda na Beograd i na svoje prijatelje koji su na travi okruženi klupama i spomenicima ljudi koji su nas na razne načine zadužili. Možda je upravo, on ili ona, Drvo života Beograda koji sa svojim krošnjama nadgleda Beograd kako raste i stari. Nekada nije bio sam pored njega su bile klupe gde su stariji beograđani uz šah ili trenutak odmora razmenjivali priče koje je Drvo života Beograda upijalo. Neki su našli neku novu hladovinu…

Beogradska priča : Poslednji od svoga imena

12/05/201823/12/2022 Alex

Ima dana kada se setim priča o mojim precima koje su mi pričali babe i dede i uvek sam se pitao da li sam ih ,poslednji ja,učinio ponosnim bez obzira što u životu nisam učinio ništa toliko veliko što bi se u knjige upisalo. Ni njihove priče nisu u knjigama zapisani ali su učinili toliko hrabrih stvari da sam ja uvek misilio, i mislim, da nisam dostojan da budem poslednji koji će nositi njihovo prezime. Imao sam svojih hrabrih ali i slabih trenutaka ,nekih pogrešnih i nekih pravih. Samo sam…

Beogradski Ustanici nisu pali u zaborav – 12 Beogradskih Ustanika

07/05/201823/12/2022 Alex

Digao je on mač da srpski narod u Prvi ustanak povede i mi smo svi ustali, ali ne da bi stali uz njega, već uz zastavu koju je svaka naša kuća imala. Mi smo beograđani i verovatno bi ste rekli, bili, ali tamo gde duša i srce ostanu tu prošlost tragova nema. Vi svi znate spomenik Voždu koji i svoj park dobi a nas 12 beograđana koji se okupismo na Vračaru, gde Sveti Sava svojim duhom na naša pleća obavezu stavi, u nekom podnožju parka bledimo. Na naše glave mudrostima…

Bilo nekada na Uskrs u Beogradu

08/04/201823/12/2022 Alex

Majka me rano probudi da ni sunce kroz prozor još nisam video a ni kuću bilo koju beogradsku. Sedeli smo pored ugrejane furune ja i mati, dok otac je u dvorištu uskršnja jaja krio. Majka počne pripremati korpa koja joj bi skoro puna uskršnjih jaja pre nego što pođosmo do crkve. Reče mi da ove godine u porti crkve neće častiti već će otac sve u dvorištu našem pripremiti. Pitah je kada ću jaja početi tražiti što ih otac sakri a ona mi odgovori: „Čujmo prvo radosne vesti koje posle…

Beogradski prodavac sutrašnjih novina

31/03/201823/12/2022 Alex

Neki bi rekli da su tih ’80-tih godina dobro živeli, i verujem, ali ja nisam jedan od njih. Živeo sam kao nomad sa 11. godina jer nismo imali svoj stan. Moja majka i očuh obijali su prazne stanove kako bi imali gde da spavamo moja sestra i ja. Svaka nedelja drugi stan i druga okolina a vremena za učenje nije ni bilo. U prvom stanu u kojem smo živeli, gde sam i odrastao, nalazio se na Kosančićevom vencu. Garsonjera od nekih 30 kvadrata ili ti jednom sobom, kupatilom i nekom…

Bilo nekada u Beogradu na Vrbicu

31/03/201823/12/2022 Alex

Svi smo se već spremili da u crkvu idemo. U maramicu mi je mama stavila nekoliko grančica vrbice kako bi ih u crkvi osveštali. Kada smo izašli na kaldrme čuli su se zvončići na svakom konju koji je prošao a deca imućnija su trčala sa zvončićima. Male dame su venčiće držale na glavi i to ne samo jedan već nekoliko. One koje su htele da budu sva u cveću čak su i lančiće sebi od cveća izradile. Milena je stajala na uglu ulice i prodavala venčiće od cveća koje je…

Bilo nekada u Beogradu na Mesne poklade

11/02/201823/12/2022 Alex

Moji drugari su večeras spavali u nekadašnjoj Bukurešt mali, a to vidim po njihovoj odeći koja je prljava od blata. Meni se čini da najviše blata je u Bukurešt mali pa čak i kuće od njega grade. Sve je sada o blatnjavom naselju kao daleko sećanje od kada su me gospođa i gospodin uzeli za sina ili kako oni to vole da kažu našao sam sam sebi majku i oca. U nekim trenucima nedostaje mi opet taj svet ali kada se setim čudnih dama,žandara i gospode koje si su pričali…

Bilo nekada u Beogradu na Oci

31/12/201723/12/2022 Alex

Gledao sam kroz prozor moje drugare kako jure za gospodinima i hoće da ih vežu. Poneki od njih odmahnu štapom a poneki samo pogledom zaustavi svaki konop koji bi trebao doneti dar koji će smiriti gladne stomake. Gledaju nas kao bezvredna bića jer majke i oce nepamtimo a oni koji pamte smatrali smo ih srećnim. Uvek sam razmišljao kako sit stomak gladnog nevoli. Mahnem mojim drugarima, onim istim koji kao i ja su bez sećanja na tople roditeljske ruke, ali moja ruka kao senka na hladnom staklu ostade u sobi…

Bilo nekada u Beogradu na Materice

24/12/201723/12/2022 Alex

Spavali smo svi ispod kuća koje su gradili razni ljudi, a neki od njih su pričali čudnim jezicima i ponekada smo ih oponašali. Kuće uzdignute od zemlje jer je voda ponekad znala da preplavi naselje i blato da proguta svaki napravljeni trag. Blato, prljavo, ali znalo je da nas ugreje u teškim zimama. Kada bi nam dozvolili ljudi sa čudnim govorom, spavali smo i na stepenicama kako ne bi bili mokri. Ponekada smo sanjarili o kojim novim cipelama ili toploj pogači dok su se naseljima čuli vrisci dama koje su…

Bilo nekada u Beogradu na Detinjce

17/12/201723/12/2022 Alex

Prolazili su ratovi kroz Beograd kao vetrovi kroz tunele i ostavljali širom Beograda mala bosa stopala. Nosili su košulje za koji broj veći, kao i cipele ako su uspeli da dobiju ili nađu. Sami su se starali o sebi na razne načine u pokušaju da neizgledaju kao siročići. Već u ranim jutarnjim časovima stajali su u blizini kuća, a koje su već mesecima izviđali kako bi videli da li parovi imaju decu. Neki konopčić držali su u ruci i onako slučajno prošli pored kuće u nadi da će ih neko…