Sveti apostol Juda bio je jedan od Dvanaestorice apostola Hristovih. Predanje ga poznaje kao sina pravednog Josifa Obručnika i Salomije, te brata Jakova, Josije i Simona. U Svetom pismu često se naziva Juda Jakovljev, po svom starijem i poznatijem bratu, svetom Jakovu. Upravo tako započinje svoju poslanicu: „Juda, sluga Isusa Hrista, a brat Jakovljev“ (Jd 1,1), pokazujući duboku smirenost, jer se nije nazivao brat Gospodnji, iako je po porodičnom srodstvu to mogao da učini.
Crkveno predanje govori da Juda u početku nije verovao da je Isus obećani Mesija. Kada je pravedni Josif pred smrt želeo da i Isusu ostavi deo svog nasleđa, Juda se, zajedno sa ostalom braćom, tome usprotivio. Jedino je Jakov dobrovoljno ustupio deo svog nasledstva Spasitelju. Kasnije, nakon Hristovog vaskrsenja, Juda je postao jedan od Njegovih najvernijih učenika i revnosni propovednik Jevanđelja.
U Svetom pismu i crkvenom predanju poznat je i pod imenima Levij i Tadej. Ne treba ga mešati sa svetim apostolom Tadejem iz reda Sedamdesetorice, koji je takođe propovedao Hristovu veru.
Posle silaska Svetoga Duha, sveti Juda neumorno je širio Jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. U gradu Edesi nastavio je delo propovedi koje je započeo apostol Tadej iz Sedamdesetorice, učvršćujući novoobraćene hrišćane u veri.
Svoje zemaljsko služenje završio je mučeničkom smrću. Prema predanju, neznabošci su ga u predelima oko planine Ararat uhvatili, raspeli na krst, a zatim usmrtili strelama zato što nije želeo da se odrekne Hrista. Njegovo stradanje postalo je svedočanstvo nepokolebljive vere i potpune odanosti Spasitelju.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog apostola Judu kao velikog propovednika Jevanđelja, autora saborne Poslanice svetog apostola Jude i mučenika koji je svoj život položio za Hrista, zadobivši večnu slavu u Carstvu nebeskom.
