Na današnji dan Crkva se seća Sveti mučenik Mavrikije i njegovih sedamdeset vojnika, hrabrih ljudi koji su u teškim vremenima progona ostali verni Hristu.
U doba kada je rimska vlast zahtevala da se vojnici klanjaju idolima i prinose žrtve paganskim bogovima, Mavrikije je sa svojim saborcima otvoreno ispovedio da su hrišćani. Za njih je vera bila iznad zapovesti ljudi.
Zbog toga su uhapšeni i izvedeni pred sud. Pred njima je stajao izbor: da se odreknu Hrista i spasu život ili da ostanu verni veri koju su ispovedali. Mavrikije i njegovi vojnici nisu se pokolebali. Jednim glasom su rekli da je njihov Gospod Isus Hrist i da se Njega ne mogu odreći.
Sudije su ih zato osudile na strašna mučenja. Hrabri vojnici su podnosili patnje bodreći jedni druge, moleći se i pevajući Bogu. Njihova vera bila je jača od straha i bola. Na kraju su svi postradali za Hrista, primivši venac mučeništva.
Sećanje na Mavrikija i njegovih sedamdeset vojnika podseća nas da prava snaga ne leži u maču ni u vlasti, već u veri, istini i ljubavi prema Bogu. Njihova žrtva ostaje svedočanstvo da se vera čuva hrabrošću i zajedništvom.
Neka nas njihov primer podseti da i u malim svakodnevnim iskušenjima ostanemo verni onome što je dobro, pravedno i istinito.
