Ознака: Aleksandar od Beograda

Ekologija je postala glavna tema što govori da se ipak nešto menja. Sada kada neko vikne „EKO“ dobijemo eho, na svim nivoima vlasti i od onih koji bi ta mesta voleli. Afere su zaboravljene. Uhapšeni su zadržani, pa pušteni dok ne zatrebaju do sledećeg hapšenja. Neko ili neki seku drveće po gradu i traga se za počiniocem ili počiniocima. Svi smo već navikli na seču ali nismo znali da je počinioc nepoznat. Autor: Aleksandar od Beograda

Pripadam onoj zaboravljenoj generaciji koja može reći, iz nekog mog ugla, da je diskriminisana na neki način. Nisam u pozitivnoj diskriminaciji među mladima, a nisam ni penzioner. Upravo ta generacija koja već sada sebe naziva „oni između.“ Generacija koja će pre dobiti otkaz jer je isplativije zaposliti mlađe, a i one koji su u penziji jer traže dinar više kako bi dali svojim unucima. Mi postajemo „izbrisana generacija.“ „Oni između“ koji podižu decu i koji se trude na ih usmere na pravi put, koji je u današnje vreme jako teško…

Beograd se širio sa svakom novom ulicom na mapama, a na ulici prestonica je postajala sve veće i veće selo, gde je svaki komšija zna komšiju koji ima komšiju. Nikada nije bilo teško znati šta se dešava u Beogradu, ako samo prođete od Slavije do Knez Mihailove znaćete šta su glavni događaji na Zvezdari, Voždovcu, Obrenovcu, Rakovici, Čukarici, Lazarevcu, Paliluli.. Danas se sav glas prestonice slio u jednoj tački gde nepravda želi da bude pravda, a sud tabu tema. Iza zakona se kriju oni koji ga znaju, a oni koji…

Kada čovek ima u sebi naučene moralne vrednosti, onda tog čoveka, u nekim trenucima je i sramota, kada mu je jezik brži od pameti. Dolazimo do pameti ili ti znanja koje treba posedovati pa izgovoriti da je nečija istorija jadna i bedna. Omalovažavanje bilo čije istorije je nepoštovanje naroda, a nepoštovanje je već stvar kućnog vaspitanja ili gubitka ljudskosti. Istoriju stvara svaka osoba, neka je zapisana u istoriji sveta ili jednog naroda, a ona možda i najvažnija u istoriji jedne porodice koja se prepričiva unucima. Kada kažeš da je nečija…

Lako je biti „heroj“ u izjavama, a u delima „biće po mom.“ Uvek kada se nešto desi loše krivi su neki prošli ili budući, a nikada sadašnji. Izjave uvek iste, gde prave od sebe heroje, koji u delima imaju ukupan skor nula. Lako je biti heroj rečima, a u delima „heroj“ ispod kamena. Zgrada do zgrade, automobil do automobila, čovek do čoveka, a onda nešto loše i dođe ne čovek koji će sve da reši rečima, a od dela vide se posledice. Posledice koje su se najavljivale uvek su bile…

Nove cene se lako štampaju, ali se teško roba sa novim cenama prodaje. Pare su se delile i znali smo da će nas to koštati mnogo više, a sada je i to na delu. Cene rastu kako rastu i spoljašnje temperature, pa bilo koje povećanje, i navodni proseci, teško da mogu stići poskupljenja kojih smo svedoci poslednjih meseci. Dok se tigrovi hrane mi možemo da biramo onaj besplatan paradajz koji dele naši sugrađani jer se u nekim prodavnicama samo uvozni prodaje. Prosek plate 2026. godine „1.000 evra“, što prema trenutnoj…

Ko neće sa „Milom“ dobiće „Sila je uz mene“ ili ti Džedaja. Kontrolori dobili su svoje obezbeđenje, pa je tako na mala vrata ušla još jedna sila protiv onih građana koji nemaju karte ili pokušaju da napadnu kontrolore. Od ljubaznosti i adekvatnog pristupa koji bi mogao da reši probleme ipak se odlučilo na „prekrštene ruke“ koje će stajati sa strane i posmatrati putnike. Eto posla više za: „Brate, gde ti ono plastično? Ono brate da možeš da se voziš.“ Sve je sređeno rečima da obezbeđenje nema pravo da legitimiše. Svakako…

U svakoj javnoj rečenici tražimo greške i puni su svi osuda, a onda kada treba da se čuju svi ti glasovi oni su u tišini. U tišinu su kada oni drugi hapse naše komšije, kada im skidaju vrata i rešetke i traže račune, kada pale zastave, kada ih prebijaju i prete i teraju sa njihovog kućnog praga. Koji je prag koji treba preći pa glas da se čuje? Oni „nezavisni“ čija su usta uvek puna raznih unija i zakona, gde su im sada usta ili su ostali bez reči ili…

Imamo komšije koji nastavljaju borbu protiv zaprašivanja kako bi zaštitili komarce ili misle da su došli vanzemaljci. U međuvremenu policija se bavi ozbiljnim poslom, pa je uhapsila nekoliko njih zbog dečije pornografije. Nadamo se da će zaboraviti ili izgubiti ključ od njihovih ćelija. Neki su uspeli da zapale dečije igralište, a sutra će im biti neko drugi kriv kada ih njihova deca ih pitaju što nemaju igralište. Umesto da budu jaki i posebni u čuvanju dece iz kraja, rešili izgleda da plate novo. Mislim da ipak treba da „upraljuju“ ruke…