Dana 12. aprila obeležava se spomen na monaha o kome je govorio prepodobni Anastasije Sinajski:
„Jedan monah provođaše sve vreme u svakovrsnom nehatu. I pošto tako provede život, on se približi kraju. I kad se razbole na smrt, i bi na izdisaju, on se nimalo ne uplaši od smrti, nego se rastajaše od tela sa svakom blagodarnošću, veseo i osmehujući se. A prisutna bratija i oci sa igumanom rekoše mu: Mi smo videli, brate, da si u nehatu proveo svoj život, i ne znamo, otkuda ti u ovaj strašni čas takva bezbrižnost i slatko osmehivanje? Nego, okrepljen silom Isusa Hrista Boga našeg, podigni se i reci nam, kako bismo svi saznali, i proslavili veličinu Božju. – Brat se podiže malo sa odra i odgovori im: Zaista sam, česni oci, proveo svoj život u svakovrsnom nehatu. I eto, sad biše iznesena pred mene zapisana sva moja zla dela, i pročitana; i angeli Božji me upitaše: Sećaš li se ovih dela svojih? Ja im odgovorih: Da, sećam se tačno. Ali, otkako se odrekoh sveta i postrigoh, ja nikoga ne osudih, niti prema kome imađah zlobu. Stoga molim, da se sa mnom postupi po reči Hristovoj jer On reče: Ne osuđujte, da ne budete osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se (Mt. 7, 1; 6, 14-15). Kada ovo rekoh, sveti Angeli odmah iscepaše onu hartiju sa gresima mojim. I zato s radošću i bezbrižnošću odlazim k Bogu. – Rekavši to, brat mirno predade dušu svoju Gospodu.“
Foto:ilustracija/pixabay
