Gorivo „živi“ sa jednom cenom od petka do petka, kao što neki građani prebrojavaju sitan novac od petka do petka. Petak je postao bitan jer sa cenom goriva verovatno će polako rasti i cene prehrambenih i ostalih proizvoda. Oni koji budu putovali automobilom na posao petkom, već na povratku kući dočekaće ih novi cenovnik goriva. Prećiće u upotrebu rečenica koju koristim, sa malom izmenim shodno novoj situaciji u svetu: „Ima u izlogu, ali ne i u automobilu.“
Gledam neke spotove za odbornike grada i svaki put ostavljaju mi neki od njih jedan utisak – rušenje i sklanjanje u krugu centra grada. Možda bi trebalo da malo centar da ostave na miru u cilju rušenja i sečenja drveća jer nagledali smo se dovoljno. Sada bi bilo dobro da uhvate kofu sa polikolorom i da počnu da kreče u okviru centra. Gorivo je skupo ali grad ima i periferije koje nemaju vodu, saobraćajnice, trotoare, kanalizaciju, odvode… Projekti za sređivanje periferije i gradnju novih kuća ili sanaciju starih. Periferije koje će postati simbol gde će se voditi trka da se živi, a ne beži.
Beograd nije pogled sa Kalemegdana, već pogled sa Avale.
Autor: Aleksandar od Beograda
