Nemačka avijacija bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju koja je imala tajni naziv „Strašni sud“(nem. Strafgericht).
Znak za početak akcije na predlog ministra propagande Gebelsa je bila kompozicija koju je kоmpоnоvaо Аndrеas Lеоnard – „Marš princa Еugеna”. Znak za napad je еmitоvan prеkо Radiо Bеrlina u 5:20 časova, 6. aprila 1941. gоdinе.
Odluka o bombardovanju Beograda doneta je 27.marta kao i o okupiranju tadašnje Jugoslavije.
Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca. Avioni su poleteli iz Beča , Graca i Arada. Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Na Beograd bačeno je oko 440 tona bombi.
Beograd su branili elitni Šesti lovački puk koji je bio na zemunskom aerodromu i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Procenjuje se da je tokom napada oboreno preko 40 aviona Trećeg rajha. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.
U bombardovanju Beograda nezna se tačno koliko je poginulo ljudi ali procene se kreću između 2.000 do 4.000. Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora.
Prilikom bombardovanja u samu portu Vaznesenjska crkva pale su bombe pa su ljudi koji su se sakrili u rovovima poginuli. Crkva je bila oštećena od detonacija. Nekoliko dana kasnije crkvu je okružila nemačka vojska koja je naredila iskopavanje poginulih od bombardovanja. Iskopano je oko 180 beograđana koje su nemci polili krečom a zatim odvezli na Novo groblje gde su ubacivali u već iskopane rovove.
Više stotina građana poginulo je kada je direktno pogođeno gradsko sklonište u Karađorđevom parku.
Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
