Fontana Kameni cvet u Sremskoj Mitrovici se nalazi u centru gradskog parka. Napravljena je 1948. godine, autora Ruskinje Irine Nepokojčicke, prve poznate žene arhitekte u Sremskoj Mitrovici. Fontana je postavljena na mestu nekadašnje „carske lipe”, koju je zasadila Petrovaradinska imovna opština 1879. godine kao spomen na jubilej carskog bračnog para – cara Franje Josifa i carica Jelisavete.
Postoje dve priče o nastanku kamenog cveta:
Ruskinja koja je živela u Sremskoj Mitrovici patila je za svojim rodnim krajem. U vremenu tuge za svojim gradom sanjala je san. U snu joj se pojavio veliki cvet sa povijenim žalosnim laticama iz koga je izletela bela golubica. Golubica je progovorila:
„Ja sam princeza, ćerka cara Tiberija, postala sam kameni cvet tuge i tako se poistovetila sa gradom Sirmiumom, u želji da dobijem očevu ljubav. Umesto ljubavi postala sam večna tuga. Tvoja tuga će nestati ukoliko napraviš kameni cvet da večno suzi. Biće to moje i tvoje suze spojene sa gradom i večnošću”. Zbog sna je napravila cvet.
Prema drugoj priči avarski poslanici tražili su od cara Tiberija da otvori kapije grada, a Avarski knez Bajan im nudi zauzvrat prijateljstvo. Car je odgovorio:
„Recite svom knezu da ću mu radije dati jednu od svojih ćerki, kojih imam dve, nego da svojevoljno predam Sirmium“. Tada je nastala izreka da Sirmium vredi više od careve ćerke. U palati grada sedela je uplakana princeza i uznemirena kad je čula da je otac nudi Bajanu. Od tada Sirmium postaje za nju grad tuge i bolesti. Tuga je bilo toliko velika da je ubrzo umrla. Njene poslednje misli su bile upućene ocu, i Sirmiumu, i želji da zadobije očevu ljubav, a to je jedino mogla ako bi se poistovetila sa Sirmiumom. Prema predanju, Bog joj je ispunio želju i pretvorio je u kameni cvet, koji je postao deo grada.
