„Kako vreme prolazi shvatam da stvari nisu baš najbolje funkcionisale..“ , a današnja deca bi na to rekla „Ajde?“ Možda za još jedno deset godina neko otkrije ono što svi znaju, ali nije bilo u novinama ili nije rečeno javno. Javno se možda i začudimo ali ne otkriću već neznanju.
Možda krenemo od neznanja ko je dozvolio ubrzanu divlju gradnju u prestonici, rušio objekte istorijske vrednosti, izdavao dozvole za gradnju a onda ta gradnja narušavala okolne objekte od kojih je jedna i srušena na pola, i čistom srećom niko nije stradao. Možda onaj isti koji je rekao da ga građani prestonice napadaju iz političkih razloga. Neko je stalno govorio kako je prestonica jedno veliko gradilište ali je zaboravio da doda i ono divlje. Divlje se dozvolilo nekima što su ostali shvatili to kao signal da mogu i oni. Oni isti kojima istorija grada nije bitna, jer smisao je u novcu i profitu.
Profit je stvarno vrednovanje današnjeg čoveka, a vrednost kulturno-istorijskog dela je imaginarna kada se realno posmatra. Imamo i skorašnji primer toga gde ni jedna od atrakcija prestonice nije pošteđena. I šta će biti? Verovatno neka sitna kaznica, naslovi veliki u novinama i rečenica “ Ovo je primer da grad neće dozvoliti nelegalna rušenja…“ Ali defakto nešto je srušeno, na kulturno-istorijskoj celini, u samom centru grada i kazna je za invenstitora ko za mene jedan dinar u novčaniku.
Kada bude nečiji novčanik plaćao kazne i to uz pomoć kredita, a onda morao svaku ciglu da vrati na mesto, možda možemo reći da je kraj divljoj gradnji.
Autor: Aleksandar od Beograda
