Oni koji su našli posao u inostranstvu nemaju nameru da se vrate u Srbiju,a prema istraživanjima koje je sproveo RTS,svaki treći student ima nameru da ode iz zemlje, a u tome ih podržava 90 odsto roditelja.
Dok se političari trude da mladima odmah nađu posao kako bi ih zadržali u Srbiji, a to do danas nije urodilo plodom. Mladi traže sigurnost i veće plate sa kojima neće morati da razmišljaju da li će imati za hranu kada plate račune. Politika koja se nastavlja u olakšicama za mlade neće i dalje uroditi plodom iz samo jednog razloga koji i sama istraživanja govore unazad decenijama.
Mladi vide život svojih roditelja,a roditelji im omogućavaju i stvaraju uslove, na razne načine, da završe fakultet kako bi im posle fakulteta „spakovali kofere.“
Podsticajne mere za mlade,ili ti anti podsticaj za roditelje,odrazile su se i na privatne kompanije koje dugogodišnje zaposlene,roditelje, ostavljaju na mestima kojima su ili ih postavljaju na druga mesta sa manjom platom kako bi zaposlili mlade na rukovodećim položajima koji na tim mestima ne ostaju dugo. Posle kratkog vremena mladi su u potrazi za većom platom i odlaze iz kompanije,a dugogodišnji zaposleni ( roditelji) i dalje ostaju. Dugogodišnji zaposleni ili ti roditelji postaju demoralisani što se prenosi i na kuću ili ti na decu.
Koliko je to tačno može se videti i na reklamama pojedinih kompanija koje svoje dugogodišnje zaposlene reklamiraju da rade na određenoj poziciji već 10,20 ili 30.godina,što je antireklama za kompanije.
Mlade treba stimulisati ali to se nesme odraziti na roditelje koji ih šalju na fakultete,kao sada,jer ćemo imati samo rast odlazaka stručnjaka. 90 odsto podrške roditelja je dovoljan pokazatelj da ni jedne mere neće dati dovoljno ukoliko roditelji i dugogodišnji zaposleni u kompanijama i javnim preduzećima nisu zadovoljni.
