Ćacilend je naziv za okupljene navodne „studenti koji hoće da uče“ u Pionirskom parku u Beogradu. Ćacillend je nazvan kao podsmeh za lažne studente ili studente bliske Srpskoj naprednoj stranci. Kasnije je u narodu postao poznat kao prvi kriminalni kamp u Beogradu, ali i u Srbiji.
Ko su Ćaci?
Ćaci je uopšten naziv za neobrazovanu osobu ali je tokom vremena označavalo neobrazovanu osobu iz Srpske napredne stranke. Takođe, termin označava i osobe koji ne razmišljaju svojom glavom.
Nastanak naziva Ćaci
Dana 22. januara 2025. godine, na ulazu u Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ ( popularno zvana Jovina gimnazija) u Novom Sadu pojavio se grafit “Ćaci u školu”, tokom protesta zbog tragedije kada je pala nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu i usmrtila 15 osoba.
Crvenom bojom nepoznati autor želeo je na ćirilici da napiše „đaci u školu“, ali mu je čirilično Đ (Ђ) ispalo – Ć (Ћ).
Nastanak Ćacilenda
Ćacilend je nastao 06.03.2025. pred najavu najmasovnijeg protesta u Srbiji 15.03.2025. U Pionirskom parku u Beogradu pored nekolio studenata snimljeni su članovi, funkcioneri ali i upitne ličnosti koje su mediji povezivali sa kriminalom.
U martu 2025. godine, kao odgovor na studentske proteste i blokade, grupa studenata poznatija kao Studenti 2.0 ili Studenti koji žele da uče, gradi kamp u Pionirskom parku i iznosi svoje zahteve. Uoči velikog protesta studenata u blokadi pod nazivom 15. za 15, kamp biva ograđen metalnim ogradama, a potom i traktorima. Dan nakon pomenutog protesta Studenti 2.0 se povlače iz parka iako njihovi zahtevi nisu ispunjeni. Među Studentima 2.0 bilo je više starijih muškaraca, za koje se sumnjalo da su studenti, kao i pripadnika JSO-a, takođe je bilo naznaka da su pojedini plaćeni za boravak u kampu.
Na dan protesta 15.03.2025. godine u „Ćacilendu“ snimljeni su ljudi obučeni u crnom i sa crnim kačketima.
U narodu je postao poznat kao prvi kriminalni kamp u Beogradu ali i u Srbiji. Nekoliko novinara koji su pokušali da snime prilog u Ćacilendu je napadnuto, a nekoliko građana i pretučeno. Reakcija policije koja čuva Ćacilend nije reagovala.
Redakcija lista Nedeljnik je 26. maja 2025. objavila dokumentaciju iz MUP-a vezanu za ovaj skup. Na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, MUP je izjavio da je skup ispred predsedništva prijavio student Miloš Pavlović za 6. mart 2025, koji se tom prilikom pozvao na član 12. Zakona o javnom okupljanju. Advokat Ivan Ninić je rekao da se na osnovu dokumentacije vidi da skup nije prijavljen u skladu sa zakonom, jer je zahtev podnet 6. marta za okupljanje istog dana od 16 časova, dok je prema zakonu ona trebala da se podnese najkasnije 5 dana pred početak skupa. Takođe, navedeno je da će skup zauzimati prostor između Narodne skupštine i zgrade predsedništva, što znači da ne bi trebao da blokira saobraćaj.
Na pitanje Nedeljnika o tome da li je prijavljeno postavljanje šatora ispred Narodne skupštine, koji blokiraju saobraćaj u tom delu Beograda, MUP je poslao dokument prijave skupa za miting „Ne damo Srbiju“, koji je prijavljen za 12. april 2025. Skup je kao fizičko lice prijavio Darko Glišić, ministar za javna ulaganja u Vladi Đura Macuta,, a kao redar je naveden Aleksandar Kemiveš, v.d. direktora JKP Infostan i tehnologije. U dokumentaciji za prijavu skupa je predviđeno postavljanje tri bine i nekoliko desetina štandova, dok se šatori nisu spominjali.
Evropski parlament u Strazburu izglasao je Rezoluciju o Srbiji, 22.10.2025. pod tačkom 12 spomenut je i Ćacilend.
- Osuđuje postupke članova vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno širenje na plato ispred Narodne skupštine; ozbiljno je zabrinut zbog brojnih izveštaja da je vladajuća stranka mobilisala osobe sa kriminalnom prošlošću u aktivnostima kontraprotesta, koje napadaju demonstrante pirotehnikom, dodatno eskalirajući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji; osuđuje incidente protiv pripadnika nacionalnih manjina, gde su provladini mediji koristili etničke uvrede da ih targetiraju.
Dana 22.10.2025. godine bivši radnik DB-a ( Državne bezbednosti) ušao je u jedan od šatora i ispalio više hitaca u pravcu muškarca iz vatrenog oružja, nanevši mu povrede u predelu noge, a zatim namerno izazvao požar u šatoru, pri čemu je došlo do eksplozije manje plinske boce.
Novinarka Nataša Mijušković napadnuta je početkom novembra nakon što je ušla u kamp ispred Narodne skupštine, u javnosti poznat kao Ćacilend. Pošto je napravila nekoliko fotografija i snimak, opkolila ju je grupa muškaraca koji nisu hteli da se legitimišu.
Stezali su je za ruku zahtevajući da pregledaju fotografije koje je napravila i da ih obriše „da joj ne bi sve kosti polomili“. Pored toga vređali su je uz dobacivanje „kako se oseća kao izdajnik srpskog naroda koji radi za Insajder TV“. Kada je stigla do kordona policije, na pitanje da li je u pitanju okupirana teritorija iz koje ne mogu novinari da izveštavaju, odgovoreno joj je da pozove 192. Jedna od osumnjičenih je uhapšen.
Mijušković je odmah slučaj prijavila Prvom tužilaštvu u Beogradu, ali nije znala identitet napadača, koga je kasnije prepoznala u bazi KRIK.
Dana 5. novembra 2025. godine tužiteljki policijski službenici policijske stanice Stari grad nisu omogućili da izvrši uviđaj u Ćacilendu. Na konferenciji za novinare direktor policije Dragan Vasiljević izjavio da je tačno to da su policajci na terenu odlučili da nije bezbedno da se u Ćacilendu izvrši uviđaj koji je tužiteljka zahtevala, ali je takvu odluku pravdao stanjem na terenu. Jedan od tih slučajeva se odnosi i na ekipu N1, kada je osoba koja je boravila u ovom ograđenom prostoru 20. novembra napala reporterku i snimatelji dok su snimali van ograde, razbila im kameru i polomila stativ. Muškarac je snimljen, a snimci su objavljeni. Mediji su nakon toga pisali da je reč o o Vladanu Sretenoviću, osuđivanom zbog ubistva na 15 godina. Za njim je posle više od 20 dana raspisana poternica.
Prema podacima ANEM-a , izvršeno najmanje 17 napada na medijske radnike.
Dana 04.01.2026. uklonjen je jedan deo ćacilenda ispred Doma NArodne skupštine.