Politički krizni menadžment koristi svaka politička ili druga organizacija na svetu i u stalnom je statusu definisanja i oblikovanju. Mnogi političari nakon što odu sa određene funkcije u penziju, napišu autobigrafsku knjigu u kojoj uglavnom pričaju kako su rešili određene političke situacije koja ih je mogla koštati ili ih je koštala odlaska sa vlasti. Takvi materijali, kao i događaji iz skorije političke istorije su stalna tema izučavanja i pokušaja da se kroz teoriju nađu pravilna rešenja za reagovanja u određenim situacijama. Neću vas umarati sa svim postojećim mogućim vrstama i podvrstama krize i načinima njihovih rešavanja. Onda bi trebao knjigu da napišem. Pokušaću da vam približim jednu drugu stranu.
Pokušaji rešavanja kriznih problema u politici nemaju samo teorijsku primenu, već se teorija ponekada koristi i u praksi. Kako? Stvaranjem navodnih kriznih situacija.
Stvaranje navodnih kriznih situacija nije samo testiranje teorije u rešavanju problema, već i testiranje timova za rešavanje kriznih situacija.
Kako se stvaraju navodne krize?
U blažim varijantama navodne krize se stvaraju kroz razne izjave ili objavljivanje fotografija i video materijala koji i ne može da bude toliko štetan po političku organizaciju. Svrha kriznog tima nije da samo ublaži nastalu štetu po političku organizaciju već i da iz nje izvuče maksimum koja će doprineti razvoju političke organizacije. Zato ako se ponekad začudite savršenom odgovoru političara znajte da je u pitanju krizni tim koji je već spreman na ovakve situacije i da je savršen govor već napisan nekoliko meseci ili godina unazad.
Krizna situacija je prvenstveno emocionalan, a tek onda stvaran događaj koji je doveo do krize. Da pojasnim, iz zone konfora došlo se u zonu u kojoj su se pokazale sve ranjivosti.
Krizne situacije na koje krizni tim nije spreman, a to su, logično, nepredvidive situacije koje su u manjoj meri zabeležene u političkom svetu. Ono što treba istaći da se nepredvidive situacije retko dešavaju, ako se i zadese pokazuju sve „rupe“ u sistemu koje diretno utiču na politički sistem zemlje, a pogotovo na vlast koja sistem i kreira. Krizni tim uglavnom pribegava nekom od rešenja koja su imali za neke slične situacije ili reše da rizikuju, pa određene teorije pokušaju da primene.
U toj situaciji svaka politička organizacija pokušava da izvuče maksimum političke moći. Namerno sam rekao političke moći, a ne dolaska na vlast. Politička moć može značiti sa jedne strane učvšćivanje vlast, ali i pribavljanje moći kako bi se došlo navlast.
Politička organizacija koja je na vlasti ima, po ličnom mišljenju, tri dana da uveri narod da mogu da se nose sa situacijom. Svaki naredni dan je gubitak podrške. Iskusne političke organizacije traže podršku u svojim koalicionim partnerima i od drugih partnera koji imaju indirektan ili direktan uticaj na pojedine segmente društva. Takođe, tada stvaraju navodnu krizu, unutar već postojeće, kako bi težište ili ti fokus naroda prebacili na drugi problem. Rešavanjem tog drugog problema pokušavaju da pošalju signal sposobnosti da se nose sa svim situacijama. Važan segment u nepredvidivim krizama su svakako ličnosti koje imaju uticaj u društvu na razne načine, što sam već spomenuo. Ličnosti koje se koriste su obično javne ličnosti iz kulturnog, sportskog ili privrednog života, a u novije vreme i ličnosti koje imaju veći broj pratilaca na društvenim mrežama.
Ima tu još dosta političkih trikova ili ti simulacija koje se koriste ali shvatili ste suštinu. O svemu da se priča sem o glavnoj krizi kako bi polako izbledela u javnom životu, a dala vremena političkoj organizaciji da je rešava van oka javnosti.
Kada je reč o protestima koji se uglavnom dešavaju u takvim situacijama, zavisno od vrste nepredvidive krize, uvek ih prvo organizuje politička organizacija koja nije na vlasti. U ekstremnim situacijama dolazi i do samoorganizovanja građana, a to znači da je neka situacija uticala na celo društvo.
Krizni tim kada su u pitanju protesti koristi nekoliko trikova, a neke sam već i spomenuo. Krajnja mera je kontraprotest ili kontramiting koji i nije preporučljiv kada se vodi krizni tim jer to znači „poslednja karta u rukavu“. Kratkoročno može dati pozitivan efekat ali bilo koja sledeća kriza znači i krah političke organizacije.
Političke organizacije koje nisu na vlasti u manjem obimu kao kritikuju kontraprotest, a u suštini na duge staze „pozdravljau“ takav vid kriznog rešavanja problema.
Autor: Aleksandar od Beograda
