Da hrabrost nije vrlina rezervisana samo za muškarce dokazuju i pripadnice Uprave za vanredne situacije u Beogradu, koje su svakodnevno rame uz rame sa svojim kolegama spremne da se suoče sa vatrenom stihijom i drugim elementarnim nepogodama.
Uprava za vanredne situacije u Beogradu u svom kolektivu ima 33 koleginice, koje su raspoređene u 16 Vatrogasno spasilačkih jedinica. Svaka žena prolazi obuku i osposobljavanje za vatrogasca u sklopu kursa koji traje tri meseca.
„Vatrogasno-spasilački posao je pre svega humanog karaktera i sama činjenica da pripadnici Sektora za vanredne sitacije, spašavaju nečiji život i imovinu je od neprocenjivog značaja. Biti u službi građana i pomagati ljudima u nevolji je glavni motiv i razlog opredeljenja za ovaj posao“, ističu za Policiju danas pripadnice vatrogasno spasilačkih jedinica.
Pripadnica Vatrogasno spasilačke brigade Beograd Ana Ivković kaže da je odrasla sa željom da jednog dana postane vatrogasac.
„Otac mi je bio vatrogasac pa sam gledajući njega i ja zavolela taj posao. Čim se pružila prilika, konkurisala sam i evo me u vatrogasno spasilačkoj brigadi već pet godina“, kaže Ivković.
Njena koleginica Jelena Savić naglasšava da vatrogasci funkcionišu kao jedna velika porodica, jer zbog smenskog rada više vremena provode sa kolegama nego sa svojim porodicama.
„Tu smo da pomognemo jedni drugima u dobru i zlu. Pre svega posao zahteva jasnu i dobru komunikaciju jer je u ovom poslu najvažniji timski rad. Naravno, tu je i velika zaštita od strane kolega kada smo na intervencijama“ ističe Jelena.
Prema njenim rečima, posao vatrogasca nosi veliku odgovornost, jer ste usmereni na spašavanje ljudi i imovine i zato nema mesta greškama, koje mogu imati kobne posledice.
„Najteže je kada nekome pored svega učinjenog ne možemo da pomognemo: Jako su stresne intervencije u saobraćaju, posebno ako su učesnici deca, jednostavno na takve stvari niko od nas ne može da ostane imun“, kaže Savić.
Njena koleginica Sanja Trebaljevac ističe da je tokom njene karijere bilo dosta teških trenutaka, poplave u Obrenovcu, veliki požari.
„U zadnje vreme jedna od najtežih trenutaka za mene, ali i za celu vatrogasno – spasilačku službu bio je gubitak kolege Milana Rmuša“, kaže Sanja.
Sastavni deo posla vatrogasca –spasilaca jeste suočavanje sa građanima koji su pod stresom, ali isto tako ima i građana kojima telefon 193 služi kao telefon za besplatnu šalu. Razgovor sa građanima prilikom prijema dojave vrlo često se pretvara u anegdote zbog različitosti zahteva građana.
„Na primer zameraju nam što po proceduri tražimo određene podatke vezane za požar pa nam revoltirani nude i svoj konfekcijski broj i broj cipela, zatim u panici zovu da im isteramo slepog miša iz stana, da im izvadimo ključeve iz kontejnera koje su slučajno bacili, da im skinemo novčanik sa drveta“, dodaje Dragića Vilotić.
Izvor/foto: MUP
