Sveti Sofronije je bio patrijarh Jerusalima. Rođen je u Damasku od znamenitih roditelja. Izučivši razne škole on nije bio zadovoljan nego je pošao da sabira i čisto duhovnu mudrost. U lavri svetog Teodosija našao se sa inokom Jovanom Moshom, koga je uzeo sebi za učitelja, te je zajedno sa njim krenuo da obiđe manastire i podvižnike u Misiru.
Moto mu je bio: svaki dan naučiti više duhovne mudrosti.
Sve što su saznali, zapisali su i posle izdali u dve knjige pod imenom Limonar ili Cvećnik. Kasnije su otišli u Rim gde je Mosha umro ostavivši u amanet Sofroniju da ga prenese ili na Sinaj ili u lavru Teodosijevu. Sofronije je ispunio želju svoga učitelja i preneo mu telo u lavru Teodosijevu, a potom se zadržao u Jerusalimu, koji je baš u to vreme bio oslobođen od Persijanaca. Prisustvovao je povratku Istinskog krsta iz Persije, koga je car Iraklije na svojim leđima uneo u Sveti Grad. Stari patrijarh Zaharija, takođe vraćen iz ropstva, nije poživeo dugo, pa kada je preminuo, zamenio ga je Modest, a posle njega (+ 364) je zamenio blaženi Sofronije. Sa osobitom mudrošću i revnošću on je upravljao crkvom deset godina. Ustajao je u odbranu pravoslavlja od monotelitizma, koju je on na svom Saboru u Jerusalimu osudio pre nego što je osuđena na VI vaseljenskom saboru.
Napisao je žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme. Kada je arapski kalif Omar osvoji Jerusalim, umolio ga je Sofronije da poštedi hrišćane, što je Omar pritvorno i obećao. Ubrzo potom kada je Omar počeo da pljačka i zlostavlja hrišćane u Jerusalimu, Sofronije se molio Bogu da ga uzme između živih na zemlji, da ne gleda oskrvnjenje svetinja. Hrišćani veruju da je Bog uslišio molitvu njegovu, i uzeo ga k sebi u dvore Svoje nebesne. Sveti Sofronije preminuo je 644.godine.
Foto: wikipedia
