Rođena je u Rimu od roditelja blagočestivih i vrlo bogatih. Prisiljena od roditelja stupila je u brak s nekim znamenitim mladićem Apinijanom.
Rodivši drugo dete ona se teško razboli, i reče mužu svome, da će ozdraviti samo tako, ako se on zakune pred Bogom, da će ubuduće s njom živeti kao brat sa sestrom. Muž se zakle, i Melanija od duhovne radosti i telesno ozdravi. Pošto bi Bogu ugodno, da im uzme oboje dece, to se oni reše, da rasprodadu sva svoja imanja i rastoče na uboge, na crkve i manastire.
Putovali su po mnogim zemljama i gradovima svuda čineći dobra dela od svog bogatstva. Posetili su znamenite duhovnike u gornjem i donjem Misiru, i od njih se mnogo naučili i nadahnuli. Za sve to vreme Melanija se podvizavala u strogom postu, srdačnoj molitvi i čitanju Svetog pisma. Imala je običaj, da svake godine tri put pročita celo Sveto pismo, Stari i Novi zavet. Sa svojim mužem živela je kao sa svojim bratom i sapodvižnikom.
Došavši u Aleksandriju, prime blagoslov od Svetog Kirila, patrijarha. Potom odu u Jerusalim, i nastane se na Gori Jeleonskoj. Tu se Melanija zatvori i sva predade bogomisliju, postu i molitvi. I prožive tako četrnaest godina. Potom izađe da posluži drugima ka spasenju. Osnova muški i ženski manastir. Na poziv svoga rođaka, senatora Volusijana, neznabošca, ode u Carigrad, i obrati ovoga u veru Hristovu (što ne mogaše učiniti nisam blaženi Avgustin). Potom se opet vrati na Goru Jeleonsku, gde se i predstavi Bogu 439. godine u pedeset sedmoj godini svoga života.
U narodu se verovalo da je Sveta Melanija zaštitnica onih koji su pred iskušenjima, pa se izgovarala ova molitva:
„U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveta Melanijo, raduje se duh tvoj.“
Foto:Wikipedia
