Pop-Jovičina buna je bila srpska pobuna protiv turske vlasti u Bosanskom pašaluku, u okolini Dervente. Izbila je marta 1834. zbog ekonomske, nacionalne i verske obespravljenosti Srba hrišćana.
Buna je nazvana po popu Jovici Iliću koji je predvodio ovu buna a trajala je od 10.do 13.marta 1834.godine.
Pop Jovica je Turcima i pre ustanka bio dobro poznat po svojoj hrabrosti da kad god je imao prilike da prkosi on je to i činio. Postoje priče koje se prenose a jedan od njih da su turci popa Jovicu navali „Čizma“. U vreme turaka jedino ko je smeo da nosi čizme su turci ali pop Jovica nije se obazirao pa je nabavio par i nosio ih.
Pominje se i priča da su na jedan narodni vašar došli i turci i vrteli se oko srpskih žena a pop Jovica videvši to reče im:
„O Turci ! Ako pop Jovica bude živ,izvadiće on vaše ruke ispod pregača naših žena!“
U periodu bune odigrala su se tri boja. U prva dva ustanici su uspeli da se odupru turcima ali u poslednjoj kod Podnovlja ustanici su pretrpeli poraz.
Turci su posekli popa Pavla Čabića, barjaktara Savu Gubanicu i još oko 500 srpskih ustanika.
U poslednjoj buni pop Jovica nije učestvovao a šta se sa njim desilo postoje dve verzije:
Prva je da je prešao u Srbiju i dobio parohiju.
Druga verzija je da je ono ustanika što je ostala živa raspustio i da se sklonio u planinu Vučjak.
